Još u prošlom veku Nenad Zimonjić je – igrajući u singlu – dospeo do 3. kola Vimbldona – da bi, kada se potpuno prebacio na dubl konkurenciju – “turnir svih turnira” osvojio dva puta (uz jedan Rolan Garos, finale Australijen Opena i tri četvrtfinala Ju Es Opena) među 54 trofeja koje je osvojio tokom karijere.
Povratak u “staro društvo” na još jednom turniru legendi na Vimbldonu pružio nam je odličnu priliku da popričamo sa “Zikijem” ili “Big Zi-jem” o tenisu nekada i sada, uz žaljenje što nam je sve ređe dostupan za razgovor po povlačenju sa čela Dejvis Kup reprezentacije Srbije.
"Fenomenalno je opet biti na Vimbldonu i velika je čast opet učestvovati u ovom turniru – pogotovo kad se zna da se poziva samo 24 igrača. Ovog puta mi je za partnerku dodeljena Rene Stabs; nismo još uvek nijednom igrali zajedno, ali ćemo se zagrevati nekih 15 minuta. Sa druge strane, tu sam sa porodicom – suprugom Minom i decom Leonom i Lunom. Sa Leonom sam igrao tri, četiri puta na travi i to mu je bio prvi put na travi u pravim patikama – što je za njega pravo iskustvo”, počinje tim rečima naš razgovor Nenad.
Upitan da prokomentariše nastupe naših na Vimbldonu, višestruki Dejvis Kup kapiten Srbije kaže: “Uvek je lepo videti kada naši igrači dobro prolaze – ali nažalost, nisu baš svi bili u formi. Natalija je zaista odigrala fenomenalno, svaka joj čast i sve najbolje joj želim na predstojećim turnirima. Novak ima izuzetno težak žreb i teške protivnike koji su izuzetno motivisani i poseduju velika oružja. Meč sa Hurkačom je obeležio njegov izuzetan servis – uz to što je protivnik koji zna da igra na celom terenu i koji je ovde “penzionisao” Federera. Danas igraa protiv Rubljova koji ima dobar prvi servis i ubitačan forhend, voli da rizikuje i to može da bude jako opasno na travi. Ipak, koliko se dobro Novak nosi sa svim tim i dobro odrađuje posao govore podaci da je izgubio samo jedan servis. Eto, Vavrinka nije imao nijednu brejk loptu. Novak oi dalje drži sve pod kontrolom i izgleda kao da je to lako, a uopšte nije. Želim mu sve najbolje do kraja turnira”, šalje reči podrške Zimonjić.
Prošle godine je bio skoro član Novakovog tima, redovan na treninzima, a ove…?
"Prošle godine me je on zamolio da budem tu i da pomognem. Od momenta kada sam došao – bio sam uz njega na svakom treningu, na svakom meču – I pre i posle smo provodili dosta vremena zajedno; drago mi je da samo uspeo da dam svoj doprinos pobedi tada. Ove godine očigledno nije potrebna i moja pomoć jer mu je tu ceo tim; osvojio je već dva grend slema i u dobroj formi. Pozvao nas je, što je velika čast i retkost, da sa porodicom budemo njegovi gosti u loži na Centralnom terenu – i prvi put smo uživali u tome u meču protiv Vavrinke. To su lepe uspomene za suprugu Minu, sina Leona i ćerku Lunu. Tu sam uvek bio za sve naše igrače da pomognem direktno ili kroz Dejvis kup, nebitno je. Drago mi je da mogu da provodim ovoliko vremena sa Leonom na terenu da mogu da gledam neke mečeve, da treniramo. Za njega je ovo veliko iskustvo jer je sada malo svesniji nakon prošlog puta kada je bio 2017. godine”, prenosi nam on.
Upitan da li je uopšte moguće davati savete nekome čija je igra dovedena skoro do savršenstva – I koji je ostvario tave uspehe kao što je Novak, Zimonjić iz bogatog iskustva odgovara:
"Saveti su uvek dobri i dobrodošli, bez obzira o kome se radi. To bi bilo isto kada bi rekli za reli vozača da mu ne treba pomoć jer je vozio trke bezbroj puta – i da mu nije potreban niko da mu ukaže na neke stvari. Kao što u Formuli trke odlučuju delići sekunde – tako biva i u tenisu – bilo da se u tim savetima razmatraju pozicija na riternu, na bekhendu, koji servis više da pokrije, način na koji da igra – ili neka taktička, tehnička stvar. Uvek ima mnogo stvari na koje treba paziti, u zavisnosti od uslova igre – jer ima kada je +30, pa 20, kada se igra pod krovom ili na otvorenom sa punom vetra… Okolnosti u kojima se tenis igra umeju značajno da variraju , i svaka pomoć je dobrodošla – svima, pa i njemu. Lakše je uz pomoć – i iako je svakako moguće igrati i bez nje – to biva najteža varijanta. Od kada je dozvoljen koučing - to je veliki bonus”, smatra Zimonjić.
Dobro je poznato da je pre nekoliko godina bio primoran da složenom operacijom ugradi plastični kuk, ali i da se uistinu nije oprostio od profesionalnog tenisa “na pravi način”. Upitan da li ćemo ga videti na još nekom turniru (uz podsećanje da je trebao da nastupi na Srpska Openu u Banja Luci ranije ove godine), Nenad je jasan:
“Ja bih voleo da odigram još neki turnir i na taj pokažem ljudima šta je moguće uraditi u ovom stanju. Ja sam, usled razloga genetike – gde je moj otac je imao istu operaciju samo malo kasnije – morao da prođem kroz hirurški zahvat na svom kuku. Zbog toga želim da pokažem svima da imam osmeh na licu, da nemam bolove, da mogu da igram i trčim, da idem na skijanje sa porodicom. To je nešto prelepo i želim svojim primerom da pokažem drugima da mogu i oni isto, možda ne na profesionalnom nivou, ali rekreativno - i da samim tim budu bolji kao osobe i po okolinu i da budu bolji za porodicu i okolinu."
U žiži teniske javnosti u Srbiji ponovo je tema otvaranja Nacionalne teniske akademije, što Zimonjić smatra krajnje neophodnim: “Nacionalna teniska akademija bi bila mnogo značajna i važna i o tome smo pričali unazad mnogo godina. Žao mi je što do toga nije došlo nakon osvajanja Dejvis kupa – što je bio pravi momenat – ali se tada to nije desilo. Razlozi možda jesu ili nisu poznati – ali se nadam da ćemo je imati u budućnosti. Takvi centri postoje u brojnim drugim federacijama koje sjajno rade svoj posao, a neretko imaju više finansijskih sredstava. Bilo tako ili ne – nacionalni teniski centar mora da postoji, mora se krenuti od nekud, moraju da postoje stručni ljudi koji rade i vode naše najbolje juniore i igrače”, insistira naš as.
Dugo se nije znalo u kom smeru će se kretati aktivnosti i interesovanja Nenada Zimonjića po okončanju rada sa Dejvis Kup reprezentacijom, ali je sada sve mnogo jasnije:
"Trenutno se nalazim u raznim ulogama. Voleo bih da se bavim mentorksim poslom u okviru timova i pomažem u odnosu roditelja, trenera i igrača kad naiđu na prepreke kako da to prevaziđu. Voleo bih nekome da pomognem da ostvari nešto što do sada nije, bilo to osvajanje grend slema ili da dođe na broj 1. Najveći cilj mi je da pomognem da sinu Leonu, da uživam sa Markom Nešićem i njim, da putujemo i da ga pratimo po turnirima širom sveta. Ovo definitivno mnogo volim i imam puno iskustva i znanja. Drago mi je da sad gledam Leona kako je na svom putu, a koje su granice - vreme će pokazati. Mislim da su šanse velike da ga gledamo u profesionalnoj konkurenciji. Kada bude izrastao i ojačao za neke tri, četiri godine stići će svoju generaciju, a onda i prestići i krenuti da krči svoj put u profesionalnom tenisu. Važno je da voli tenis i da želja za igrom polazi od njega – a kako će i gde će dospeti…” završava ovaj sadržajan razgovor sa srpskim izveštačima Nenad Zimonjić.
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
