Torino, 18. novembar 2022. godine – i sve je u tom trenutku bilo odlučeno u pogledu daljeg plasmana u polufinale Završnog mastersa ATP sezone. Danil Medvedev je ispao iz daljeg takmičenja, Novaka Đokovića je čekao Tejlor Fric – ali je po programu i dalje trebalo odigrati 12. meč srpskog i ruskog asa u karijeri. Formalnost?
Sve samo to – ne.
Posle konačnih 6-3 6-7 7-6 za prvog igrača planete – u Pala Alpituru nije bilo osobe koja nije ostala bez daha. Naravno, za one koji prate ovaj fantastičan rivalitet do današnjeg 15. meča – skoro svaki koji su „teniski prijatelji“ Novak i Danil igrali od onog neizvesnošću prožetog Dejvis Kup popodneva u Nišu 2017. godine (posle čega su njihov poseban odnos začeli i time što je Novak ponudio gostu iz Rusije da ga svojim avionom prebaci do turnira u Monte Karlu) bio je u „klasi za sebe“. To što je Medvedev uradio na ovom istom mestu pre 2 godine bilo je višestruko važno za istoriju tenisa, jer je – osim što je sprečio Novaka da ostvari prvi sezonski slem u karijeri i dođe do rekordne 21. titule – Medvedev postao i prvi igrač dolazeće generacije teniskih asova koji je osvojio jedan od 4 najvažnijih turnira u istoriji a da je u njemu učestvovao – i u finalu imao priliku da ga osvoji – jedan od članova „velike četvorke“. Tačno je da je godinu dana pre Ju Es Open (zlosudno, ispostaviće se) Dominik Tim – ali je te godine apsolutni favorit po svim merilima Đoković diskvalifikovan u četvrtfinalu, tako da je Medvedev zapravo bio autor ove važne istorijske prekretnice – i sa ubedjivih 6-4 6-4 6-4 do sada najvećem teniseru svih vremena naneo bolnu ranu koja teško zarasta – a iskustvo koje njihov svaki sledeći meč čini posebeno takmičarskim. „Novak je neverovatan; on me je već na narednom turniru u Bersiju ubedljivo pobedio, kao da ga nisam pobedio u Njujorku kada mu je to toliko značilo“, pre nekoliko dana je rekao Medvedev – i tačno tako je i bilo: od novembra 2021. do marta 2023. Đoković ga je 4 puta uzastopce pobedio – kada je u polufinalu Dubaija morao da „položi oružje“ protiv odmornijeg i veoma poletnog Rusa (2-0) – na prvom turniru posle iscrpljujuće trijumfalne kampanje u Australiji, iz koje je izašao sa neugodnom povredom zadnje lože.
Da li je kucnuo čas da bolna rana iz septembra 2021. zaceli – a još jedno bolno sećanje uvije u pozlaćeni plašt još većeg istorijskog trijumfa nego što je taj trebao biti? Kojeg od dvojice pravoslavaca će raznorodna (i često razularena) njujorška publika izabrati da više podrži večeras – jednog koji se sa njom redovno svađa, ili drugog koji je pred njom “spustio slušalicu” prpošnom izazivaču sa manirima posmatrača bejzbola? Grotlo Artur Eša je spremno za veliki “šoudaun”, iako večeras prijatno rashlađeno pod zatvorenim krovom usled vremenskih nepogoda koje su poremetile Novakove planove za poslednji trening pre velikog finala – sve dok na ikonični teren ne istrče dvojica veličanstvenih boraca i sve krene da ključa.
Sva su očekivanja da će I ovoga puta biti na strani Novaka – jer Njujorčani vole da budu deo savremenici istorijskih ostvarenja i uspeha, a Novak zna kako ih treba “tetošiti” i do koje mere može da ih “gura”. Domaća publika je sve ali ne samo “crna I bela”, i sigurno je među njima bilo onih koji su za način na koji je Novak proslavio ulazak u finale rekli “kul” – ali je i sklona tome da podrži onog igrača koga percipira kao autsajdera – barem da bi joj se isplatio “skupi dolar” kojim su kupljene karte za veliko finale. A po čemu bi Medvedev mogao da bude onaj igrač sa inicijalno manjim šansama za pobedu?
Ovo je Novakovo 10. Finale Ju Es Opena, i svako naredno je za njega bivalo – još važnije. Ako se to osećanje “iskontroliše” i kvalitetno upari sa iskustvom – a da se pritom zna da je Novakova data-baza znatno bogatija za primenu metoda “vizualizacije” kojom anticipira tok meča i unapred se sprema za sve taktičke i igračke izazove koji mogu nastupiti u meču – jasno je da je Novakova “strateška dubina” znatno veća nego protivnikova. Znaju to dobro i osećaju njegovi protivnici – a najčešće se materijalizuje osvajanjem izuzetno važnog prvog seta – ali je Medvedev ’21. to uspeo da neutrališe time što uopšte nije išao “u dubinu” – već je nametnuo revolveraški brz tempo od samog početka – i ove godine sjajnim servisima u brzim sekvencama i fantastičnim riternom iz dubine terena (najnovija žrtva: Alkaraz) jednostavno “ispreskakao” Novaka. Snažni i neugasivi udarci sa osnovne linije i fantastična moć pariranja na sve što mu bude upućeno sa druge strane izazivaju frustraciju i osećaj nerešivosti kod protivnika – što sa sobom povlači rizičniju igru i gubljenje osećaja za “zonu komfora” – što onda Rus odlično koristi za pasing-šotove, kraće dijagonale i ogromne forhende koji izbacuju protivnika i iz ritma i sa terena – i čine ishod meča sve izvesnijim.
Novak će morati da ima odlično serversko veče kako bi imao šanse da protiv raspoloženog Medvedeva krene u rešavanje “pobedničke jednačine” – što bi u smislu igre u terenu značilo: snažnu I stabilnu igru sa osnovne linije sa tendencijom ulaska u teren, miksovanje igre sa naglaskom na napadanje Medvedevljevog bekhenda, ogromno strpljenje u trenucima kada ga Rus bude izazivao da napadne “bez koncepta” – i besprekornu realizaciju kada uspe kraćim dijagonalama ili izlaskom na mrežu da dođe u poziciju osvajanja poena. Duple servis greške i neiznuđene greške u igri bi morale da budu velika retkost u prva dva seta, ili tri – koji će ujedno biti i odlučujući. Igrač koji bude prvi došao do 2:0 ili 2:1 u setovima će imati ogromnu prednost u samopouzdanju, motivima, energiji i osećaju za cilj u odnosu na protivnika – a tu će faktor grešaka igrati presudnu ulogu. Na ovom turniru i Srbin i Rus komanduju fantastičnim riternima, i ono šta bude usledilo posle servisa (a da nisu asovi, gde Rus verovatno ima određenu prednost) će predstavljati igrački okvir u kome će se obojica asova kretati. Ako budu uspeli da odigraju prvih nekoliko udaraca posle vraćenog servisa kako su zamislili – samopouzdanje će im rasti iz poena u poen – a lopta “povećavati” do dimenzija “basketare” – kako teniseri to vole da kažu. Zato će od imperativne važnosti biti – poremetiti concept odigravanja poena u prvih nekoliko udaraca posle servisa, miksovati pravac I dužinu do vrhunca takmičarskog oportunizma, imati dovolno energije da se izdrže probe, pokušaji, nastojanja, padovi i ponovni usponi u toku ovakvog meča – i znati da treba biti “bolji od sebe” da bi se i ovom pobedom nanovo pisala – teniska istorija.
Naravno, sve ovo može biti i mnogo lakše, brže – ili srećnije ili bolnije, u zavisnosti od toga koga bodrite večeras – ako veličina momenta i tenzija budu “skratile ruke i noge” i već sredinom drugog seta usmerile “voz ka provaliji”. Kod ovakvih asova – teško je da će ovakva pojava ili prilika biti propuštena – a protivniku data “šansa za kam-bek” – ali kada su ova dvojica mega-asova u pitanju, u zemlji koja je nekada slovila kao “mesto gde se ostvaruju svi vaši snovi” – ništa nije nemoguće.
I kao što završni stihovi iz čuvene numere koja je fimski hit sa Robertom De Nirom i Lajzom Mineli učinila klasikom kažu – “Ako mogu da uspem tu, onda mogu da uspem bilo gde, sada sve zavisi od tebe, Njujork” – kucnuo je čas za definiciju uspeha u izvođenju jednog od ove dvojice velemajstora.
Nadajmo se da će tuš biti – Novakov!
Kurir sport / Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
