KOMENTAR FINALA VUKA BRAJOVIĆA: Siner je naučio iz grešaka na Rolan Garosu i krenuo dalje
Vimbldon obožava velike priče, a od finala Alkaraza i Sinera trenutno nema veće u svetskom tenisu.
Uz svo dužno poštovanje najvećem svih vremena, i dalje redovnom polufinalisti Mejdžorsa – neizvesnost koja okružuje mečeve prve dvojice igrača sveta u poslednje vreme je izuzetna, u svetlu svega što su učinili u svom ranom životnom dobu i sposobnostima da izvedu prava čuda na terenu.
Kao najmlađi igrač koji se kvalifikovao za 4 uzastopna finala Mastersa u istoriji (23 godine) i u najmanje prethodnih pokušaja (6) - a četvrti posle Federera 2006 (52), Konorsa ’75 i Mekinroa ‘82 (54) i po broju gemova koji je izgubio do odlučujućeg meča turnira (56), Janik Siner u ovo finale je ušao kao što i uvek čini – ledeno smiren.
Sa za njega rekordnih 24 uzastopnih pobeda I 20 na Vimbldonu, Karlos Alkaraz nastojao je da postane treći najmlađi igrač (22 godine 69 dana) koji je tri puta uzastopce osvajao trofej u Ol Ingland Klubu (Beker 21, Borg 22 g. 32 d.) i drugi najmlađi u istoriji koji je osvojio 6 Slemova – posle Borga – a u ovo finale je ušao kao što i uvek čini – izraženo emotivno.
Ako su trava i bela garderoba veliki izjednačivači – karakterne osobine učesnika finala najdugovečnijeg i jednog od najvećih godišnijh takmičenja u sportu (uz Superboul i finale Lige šampiona) čine sadržaj tih priča jedinstvenim, a po tome su se čak snimali i filmovi (“Borg protiv Mekinroa”). Sampras i Agasi, Federer i Nadal, Federer i Đoković, Ivanišević i Rafter, Lendl i Beker, Beker i Edberg i mnogi drugi su ostavili svoj lični karakterni pečat na vimbldonskoj istoriji, o čemu se dan-danas pripoveda kada na to inspirišu ova dvojica mladih asova – a za neke već i – velikana.
“Igra mnogo bolje od mene danas”, pokupio je mikrofon reči Karlosa Alkaraza posle brejka u trećem setu – i, zaista, to se uskoro videlo i na konačnom rezultatu (4:6 6:4 6:4 6:4) kroz još dva u preostalim delovima igre. Siner je nastavio tamo gde je stao protiv Novaka - neverovatno učinkovitog servisa kada je bilo najvažnije (koji se probudio tek posle 1 seta), previše siguran i brz da se postavi na sve željene udarce - a u odlučujućim trenucima fantastično lucidan, sabran i smeran. “Srećan sam zbog svega što sam ostvario ovde, čestitam Janiku na ovom izuzetnom uspehu – i drago mi je da se naše prijateljstvo van terena i rivalitet na terenu ovim i dalje razvija” – pred Kraljicom je zaključio dvostruki osvajač iz Španije, hvaleći organizaciju i publiku u svojoj najavi povratka i odavši zahvalnost svom Kralju koji je došao da isprati ovaj meč.
Prvi Italijan sa vimbldonskim trofejem u naručju potvrdio je reči svog ikoničnog suparnika, našalivši se sa “već imas ova dva” u želji da ga uteši. Studiozan kao uvek, istakao je da nije važno da li se neki meč pobedi ili izgubi, već da se nauči iz grešaka I nastavi dalje – aludirajući na poraz u finalu Rolan Garosa. Novi počasni član Ol Ingland Kluba se nada da će još neki put osvojiti ovaj turnir – pa da će na miru moći da dođe ovde da “prebacuje” sa prijateljima kada završi karijeru. Tim je tu da ga učini boljim igračem – ali još važnije i boljim čovekom, i na toj noti se Siner oprostio od publike na Centralnom terenu.
Eto, red počasti – i za tenis neizostavni red kontroverzi obeležili su finala u konkurenciji muškog i ženskog singla – pošto su osvajač Švjontek i Alkaraz nedavno prošli suspenzije zbog dopinga, o čemu se dosta pisalo i pre finala najvažnijeg teniskog turnira u istoriji. Drugim rečima – ni vimbldonsko belo nije više tako belo za neke, ali – o tome možda opet, drugom prilikom. Za ono što su Janik i Karlos pokazali na terenu večeras i u protekle 2 nedelje – svaka čast!
Vuk Brajović
