"NISAM SIGURAN DA BI MI TO PRIJALO..." Medvedev otkrio šta ga ne privlači! Mnogi teniseri su pokrenuli nešto svoje, ali on to ne bi želeo da radi!
Specijalni izveštač iz Melburna: Vuk Brajović
Od tada je Danil napravio kapitalne promene u svom stručnom štabu, a ove godine otvorio sezonu osvajanjem turnira u Brizbejnu, ostavivši dosta bolji utisak na terenu. Ipak, susret sa naizgled “lenjim” Francuzom Kentanom Alisom nije bio doživljen kao prilika za lakšu progresiju kroz žreb – a to su potvrdila i zbivanja na terenu u prvom delu meča. Konačna pobeda od 6-7, 6-3, 6-4, 6-2 izgleda kao dobitak “sa mašnicom”, ali je to iskustvo bilo sve samo ne – prijatno…
“Mislim da je moja igra mogla biti i bolja, ali pobeda je pobeda. Igrao sam sve bolje kako je meč odmicao, dok je on imao odličan meč sveukupno. Ovo je bila za mene važna pobeda, jer - kada su protivnici igrali dobro protiv mene na Slemovima prošle godine - imao sam problema i u suštini sam gubio neke mečeve. Zato sam srećan što sam uspeo da preokrenem i podignem nivo igre kroz meč”, ističe Medvedev.
Zanimljiviji deo konferencije za medije dešavao se “pod tačkom razno”, a prvo pitanje odnosilo se na brojne podkaste koji su bivši igrači pokrenuli u međuvremenu…Da li bi Danil ikada pokrenuo podkast i o kakvim temama ili sa kakvim gostima bi razgovarao?
“Rekao bih verovatno - ne, ali zavisi od okolnosti, jer neki ljudi pokreću podkaste sami, neki uz pomoć drugih ljudi. Ali, znate šta, pet godina nakon završetka karijere – možda se to i desi. I pored svega toga, verovatno bih tih prvih pet godina samo uživao sa porodicom, radio neke stvari koje volim, a podkast zasad nije jedna od njih”, kaže nam on, i dodaje da nije baš siguran da bi tenis bio njegova omiljena tema u tom periodu života.
“Nisam siguran da bi mi to prijalo, veoma je osetljiva ta materija. Ja skoro nikad nemam vremena da slušam cele podkaste, ali uspem da ispratim “šortseve”. Veoma poštujem Rodika, jer imam osećaj da on nikada ne ide protiv igrača; ima puno poštovanja i trudi se da priča o tenisu na vrlo korektan način. Naravno, ima i drugih i drugačijih – jer ako nemaju priliku da rade intervjue sa nama osim možda jednom godišnje, onda samo „opletu“ po celoj turneji. Zbog toga bih bio veoma oprezan, i zato kažem da možda ne bih želeo da pričam o tenisu. Ne želim da budem onaj koji završi karijeru da bih onda popovao po sistemu: „Ovi momci više ne znaju da igraju. Kada sam ja bio tu, bili su Alkaraz, Siner, a ovi sada su amateri.“ Nadam se da neću biti takav, a ako budem — neću davati intervjue”, uz smeh se dopunjuje Rus.
Jedna od specifičnosti tenisa je to što deliš svlačionicu sa igračima protiv kojih igraš. Da li se dešavaju neprijatni momenti, bilo pre ili posle meča, ili kada neko uđe baš razočaran?
“To je veoma dobro pitanje, jer sam pre pet-šest dana pričao sa svojim trenerima – Rohanom i Tomasom (Johansenom) – na tu temu. Obojica su preko 20 godina na turneji, Rohan kao trener a Tomas kao igrač u tom periodu. Ja poznajem svlačionicu samo otkad sam ja na turu i, iskreno, uvek sam govorio da je atmosfera veoma prijateljska. Na terenu ponekad može biti tenzije — ne tuče, ali može biti poneka rasprava; možda postoje dva-tri momka van top 100 koje ne voliš, ali generalno atmosfera je veoma prijateljska.
Najčešće se svi smeju, čak i ponekad pre ili posle mečeva – a ako si u dobrom odnosu s nekim, možete sve to da okrenete na šalu”, kaže Danil, i nastavlja:
“Ali, u vreme mojih trenera - pre 20 godina – prenose mi da je atmosfera bila maksimalno toksična. Ne znam da li je to tema za podkast ili nešto slično, ali čuo sam neke priče od Tomasa – koje nikad neću otkriti. Bio sam šokiran, i pomislio: „Zato ste vi rano završavali karijere — to je konstantan pritisak.“ Ispričao mi je priče gde si, čim se probudiš, već pod pritiskom. Odeš u svlačionicu — opet pritisak. U poređenju sa tim, naša svlačionica je sada sjajna, vrlo je opuštena. Vidimo da Alkaraz i Siner često lete istim privatnim avionom i slično. Mislim da je to dobro, jer nas to tera da uživamo u tenisu i u samoj turneji”, smatra osvajač Ju Es Opena.
Neko je rekao da mu smeta kada ga ljudi ne pozdrave u toj svlačionici…
“To više zavisi od opšte kulture. Na primer, kada sam iz Rusije došao u Francusku, bilo mi je malo teško, jer je u različitim zemljama drugačiji bonton. Tamo bukvalno moraš svima koje vidiš da kažeš „zdravo, kako si?“, a u Rusiji - ne. Ako ne poznaješ osobu, obično je i ne pozdravi, a „zdravo“ kažeš samo prijateljima. U početku bih, recimo, ušao u prodavnicu i ne bih pozdravio kasira, i on bi se naljutio. Ja bih pomislio: „Dođavola, šta sam pogrešno uradio?“ Ipak, vremenom se navikneš, i mislim da u svlačionici skoro svi pozdravljaju svakoga”, dodaje Danil.
Na jučerašnji neprijatni komentar Ukrajinke Olinjikove da smatra da Rusima ne treba dozvoliti da se takmiče na međunarodnim turnirima i osudu svih koji su igrali egzibicioni meča sponzorisanog od strane velike ruske naftne kompanije povezane sa ratom u Ukrajini – šta bi bio njegov komentar?
“Uopšteno, poštujem svačije mišljenje. Na terenu je to malo drugačije, ali van terena poštujem svačija mišljenja. To je njeno mišljenje i, iskreno, nemam šta da dodam.
Po oceni novinara koji je postavio pitanje – veći broj ruskih igrača je prošle godine promenilo državljanstvo. Da li je i Medvedev nekad razmišljao o tome i da li razume njihove razloge?
“Kao što sam rekao, sto posto razumem i poštujem svačiji stav i odluku. To je nešto što možeš da uradiš, naročito u sportu —u čemu je možda i lakše izvesti nego u drugim oblastima. Ja o tome nikada nisam ozbiljno razmišljao, jer verujem da je važno gde si rođen. Politika i ostale stvari su nešto drugo, ali ja to nikada nisam razmatrao. I pored toga, nemam nikakav problem s tim. Mnogo igrača menja državljanstvo, a ja sam prijatelj s mnogima od njih. To je njihova odluka”, zaključuje Medvedev u odgovoru na ovaj “politički” blok pitanja.
