DE MINOR OTKRIO KAKO JE PREOKRENUO, PA POBEDIO HAMADA NA AUSTRALIJAN OPENU! Priznao šta ga je veoma frustriralo, evo kako je uspeo da dođe do trijumfa!
Specijalni izveštač iz Melburna: Vuk Brajović
Iako je nastupao pred krcatom Rod Lejver Arenom, ni domaćinu ni publici nije bilo do radovanja u prva dva seta – pa je svakako bio veoma radostan da jedan od retkih mečeva na tri dobijena seta u kojima je uspevao da preokrene rezultat (3-14) okonča uz samo tri izgubljena gema u poslednja dva (6-7, 6-2, 6-2, 6-1).
Koliko ga je impresionirao Hamad u prvom setu?
“Igrao je zaista tenis veoma visokog kvaliteta. Kao što sam rekao, to me nije iznenadilo, jer znam za šta je sposoban. Naravno da je bilo frustrirajuće igrati protiv toga — radio je mnogo pravih stvari, servirao jako dobro i pogađao sjajne udarce u važnim momentima. Srećan sam što sam uspeo da nekako izdržim taj nalet, preokrenem meč i prođem u naredno kolo!”
Koliko zadovoljstva imaš u tome da „upiješ“ sve što ti je on slao i zatim potpuno preokreneš meč, do te mere da si ga na mnogo načina nadigrao? Delovalo je kao da je bio mentalno i fizički slomljen…
“Osećaj je sjajan, ali sam pre toga bio u zaista teškoj poziciji. Sa moje strane, to je ta fina ravnoteža gde on baca sve na tebe i sve izgleda kao da ide u njegovu korist. Potrebno je mnogo mentalnog napora da ostaneš “prisutan” i ne iznerviraš se previše zbog onoga što se dešava s druge strane, da pokušaš da ostaneš uz njega u igri. Mislim da sam to uradio jako dobro. Čak i kada prvi set nije otišao u mom pravcu, jednostavno sam bio uporan. To je ujedno i čar mečeva na pet setova, jer je strašno teško održati takav nivo toliko dugo. Imao sam osećaj da mogu da zadržim svoj nivo malo duže, i to je danas stvorilo svu razliku”, iskren je on.
Kada se nađeš u ovakvim „rovovskim bitkama“, gde moraš da pronađeš način da pobediš, da li ti, kada sagledaš turnir u celini, takve pobede donose poseban osećaj ponosa — možda čak jednako vredan kao i laka pobeda?
“Veoma sam ponosan na ovakve pobede- pre svega zato što igram protiv veoma teškog protivnika koji je igrao tenis izuzetno visokog kvaliteta. Imao sam osećaj da sam mogao da se nosim s tim i da održim svoj nivo. Kako je meč odmicao, uspevao sam čak i da podignem nivo igre u određenim trenucima. To me posebno raduje — taj osećaj da mogu da ostavim utisak na protivnike, da možda počnu da razmišljaju da ih čeka duga noć i da će biti veoma teško, naročito u mečevima na tri dobijena seta. Naravno, ako bismo igrali isti meč ponovo, a ja bih mogao da preskočim prvi set i da odmah igram kao u poslednja dva seta — prihvatio bih to bez razmišljanja. Uz to, sačuvao bih malo i svoje noge”, smeje se Aleks.
Kada se osvrneš na prvi set i po, gde je on doslovno „rasturao“ lopticu, setimo se priče da možeš biti ranjiv protiv takvih tipova igrača. Kako su se tvoj pristup i mentalni sklop protiv takvih rivala razvijali tokom godina i doveli te do ove pozicije sada?
“Istina je da sam izgubio nekoliko mečeva protiv takvih tipova igrača - ali mislim da bi gotovo svaki igrač izgubio od njih kada idu na sve udarce i praktično ne greše. Kod mene je to — rekao bih — slika koju šaljem, da je protiv mene teško igrati u mečevima na pet setova. Oni mogu da izađu i odigraju sjajan prvi set ili jedan dobar set, ali onda moraju da zadrže taj nivo tokom tri dobijena seta. Ako to mogu, pobediće me”, kaže De Minor, i nastavlja:
“I pored toga, dajem sve od sebe da, čak i kada protivnik krene silovito od samog starta, pronađem način da se snađem. Trenutno sam šesti na svetu, zar ne? Došao sam tu jer i ja znam da igram tenis. Čak i kada protivnik igra „tenis iz snova“, i dalje postoje načini na koje mogu da mu naškodim i izbacim ga iz tog ritma. I zato, umesto da sebe sažaljevam, počeo sam da gledam na to iz drugog ugla. Zadatak mi je da ga izbacim iz te zone, da podignem svoj nivo i pokažem od čega sam napravljen. To mi pomaže u ovakvim mečevima”, zaključuje De Minor.
