MEĐEDOVIĆ POSLE VELIKOG TRIJUMFA U RIMU: Sjajno je imati Novaka uz sebe...
Kao pravi fer-plej sportista, Hamad Međedović je na svojoj prvoj konferenciji za medije kao učesnik osmine finala jednog Mastersa prvo pohvalio svog protivnika Marijana Navonea, sa kim je 182 minuta delio pakleni teren na Foro Italiku za konačnih 3:6 6:3 6:4.
Kako je uspeo da izađe na kraj sa svim izazovima u ovom ludom meču, I kako se sada oseća?
“Bilo je zaista veoma teško, i dalje mislim o tome. On je veoma težak protivnik na šljaci, sve stiže, sve vraća – činilo mi se da igram protiv zida. Na kraju meča je trebalo biti bolji kroz brojne teško osvojive poene, ali sam to uspeo I presrećan sam što sam prošao dalje”, kaže nam Međedović, i dodaje:
“Svakako nisam 100% svež sada, osećam umor. Srećom, imam veče i sutrašnji dan da se oporavim od ovoga – i učinim sve da budem potpuno spreman za naredni meč!”
Imali ste dva veoma izazovna, emotivno nabijena meča u kojima ste stizali rezultat – i na kraju uspeli. Da Ii ste ponosni na sebe – pogotovo što su ovo velike mentalne pobede u sportu u kome je ta komponenta veoma važna?
“Ovo mi zaista puno znači, i – kao što ste rekli – mečevi su bili neizvesni do samog kraja. Prethodni sam pobedio sa 7:6 u trećem setu, danas je bilo 6:4 ali mi se činilo još teže nego protiv Fonseke. Veoma sam ponosan na sve što smo moj tim I ja učinili da bismo mogli da ostvarujemo ovakve pobede i budemo u ovoj situaciji”, blista Međedović.
Da li često gledate na žreb dok ste u turniru? Pre ovog meča je bilo poznato da biste igrali protiv Landalučea, pa je možda tako nešto povod da osetite pritisak verovatne pobede…?
“Uvek se primarno fokusiram na aktuelni meč, ali sam svestan toga ko bi mogao da mi bude naredni protivnik i kakve su mi šanse za pobedu. Ipak, najvažnije je baviti se mečom u kome sam, i to je standardna praksa. Kad sam bio mlađi, umeo sam da na sebe stavim dodatni pritisak – a sada isključivo uživam u svakom meču i to me čini srećnijim”, dodaje on.
Vi ste najbolji srpski teniser u Rimu u poslednje 3 godine – i kako se osećate tim povodom, a prvi put i kao drugi reket vaše zemlje?
Nasmejani Hamad odgovara:
“Šokirali ste me isprva, učinilo mi se da ste rekli da sam najbolji srpski teniser. Lep je osećaj biti u mojoj koži trenutno, osećam se veoma ponosno što sam prvi put u osmini finala i imam priliku da se borim za četvrtfinale. Voleo bih da su i drugi srpski teniseri bolje prošli na turniru, ali su neki imali zaista neugodne protivnike – I nadam se da će već na sledećem turniru biti uspešniji. Nisam znao da sam postao drugi teniser po uspešnosti trenutno iz Srbije – ali to je svakako lepo čuti!”
Sada ste 55. Igrač sveta, ali ste već pri prvim koracima na ATP turneji pokazali da možete da igrate protiv najboljih. Istovremeno, gubili ste od igrača koje biste trebali da pobeđujete. Da li je to bio period adaptacije mladog tenisera na turneju, I šta ste mislili tada?
“Lepo je i to čuti, neko mi je napomenuo da mi je aktuelni renking sada taj. U pravu ste, upravo to je bilo posredi tada. Problem koji sam tada imao bio je što sam previše razmišljao o mečevima koje sam trebao da dobijem. Shvatio sam da ne postoji ni jedan meč koji treba da dobijete “na gotovo”, već da svaki put probate da igrate svoj najbolji tenis i saznate gde će vas to dovesti. Sada svi igraju sjajan tenis, ne postoji velika razlika osim sa onima u samom vrhu - i svaki naredni meč je velika prilika za obojicu tenisera. Zbog toga se trudim samo da odigram najbolje što mogu, i to je to”, jasan je simpatični Novopazarac.
Podsetili bismo vas na još jedan neverovatan meč koji ste odigrali u u kome ste pobedili, prošle godine – u Dohi, protiv Cicipasa, povređeni… Kako ste uspeli da se saberete u tim momentima, šta ste osećali, da li je bilo neke vrste pritiska – koju inače ne osećate u običnim mečevima?
“Teško mi je prizvati sada šta mi se dešavalo u glavi u tim trenucima. Sećam se jedino toga da sam bio svestan koliko je bolna bila ta povreda, i da sam nastojao da što više skratim poene. Imao sam puno, puno sreće, uspeo da pobedim u definitivno jednom od najluđih mečeva svoje karijere. U tim trenucima ne osećate nikakav pritisak – svesni da nećete ni igrati naredni meč ako nekim čudom uspete da pobedite u njemu. Birate najbolje udarce koji su vam na raspolaganju, zatvorite oči, udarite – i toliko”, smeje se Međedović pri podsećanju na tu epohalnu pobedu protiv finaliste Grend Slema iz Grčke.
Šta je najviše doprinelo tome da – između turnira u Barseloni I Rimu – igrate možda I svoj najbolji tenis?
“Smatram da je sve ovo plod napornog rada, na terenu I van njega. Dugo sam čekao ovaj momenat, bio veoma strpljiv. Doživeo sam baksuz kada nisam mogao zbog vize da putujem na turnire u Americi u martu, gde sam trebao da igram u glavnom žrebu Indijan Velsa i Majamija, ali sam se fokusirao na predstojeći deo sezone – i sada sve izgleda da je na svom mestu”, objašnjava Hamad.
U meču protiv Fonseke uslovi zaista nisu bili normalni, i učinilo nam se u jednom trenutku da ste rekli da ćete servirati samo prve servise i time onemogućiti publici da vas ometa pred druge. Šta mislite o svemu što ste doživeli i preživeli u tom susretu danas?
“U mom pristupu rešavanju takve situacije bilo je glavno da ostanem miran, fokusiran, tih, da ne mislim o publici koja viče sa tribina – a koja ume da zasmeta obojici u mnogim mečevima nalik onom sa Fonsekom. Najvažnije je biti snažan u sebi!”
Svima je dobro poznato da su teniseri iz Srbije kao jedna velika porodica. Kako danas izgleda vaš odnos sa Novakom – znajući koliko vas je podržao, koliko ste trenirali zajedno…?
“Sa Novakom je moj odnos sjajan, i smatram ga ne samo za najboljeg tenisera – već i sportistu svih vremena. On je moj veliki prijatelj, uzor, mentor – koji uvek sa nama deli sva svoja iskustva i izlazi nam u susret po svim našim pitanjima. Sjajno je imati ga uz sebe!”, zaključuje razgovor sa medijima u Rimu sjajni Hamad Međedović.
Vuk Brajović / Kurir sport
