Iako je tokom tri decenije na estradi izgradio svoj imidž, Dragan Kojić Keba iznova osvaja publiku učešćem u šou-programu „Tvoje lice zvuči poznato“. Prerušava se u različite likove, ali je posebnu pažnju izazvala njegova imitacija snaje Severine.
Koliko odricanja i napora podrazumeva učešće u TLZP? - Dosta. Pre svega, TLZP ima humanitarnu notu, što je za pohvalu. Ja sam najgori od najboljih, ali i to je nešto. Zadovoljan sam. Nas desetoro učesnika odlična je skupina. Puni smo dosetki, humora... To nas drži. Predložio sam im da pređemo u neki rijaliti, a eto, dočekao sam i ja da budem najstariji u nekoj grupi. Ja sam kapiten.
NE PROPUSTITE
Kako se učesnici ophode prema tebi? - Osećaju moj respekt prema sebi i istom merom mi vraćaju. Nemaju strah, a Neša Pagonis, koji ima godina koliko i moj Igor, rekao mi je da nema osećaj da sam stariji od njega.
Da li ti to imponuje? - Naravno.
Kakvo si mišljenje imao o takmičarima TLZP pre ovog serijala? - Neša Pagonis je za mene otkrovenje. On mi je najviše legao, jer sve hoće, uzoran je sportista. Ana Kokić me je takođe pozitivno iznenadila, fina je i suptilna osoba, ma sve ih pohvaljujem. Aleksa Jelić je najspremniji igrač.
Kako je biti u snajnoj koži? - Nije lako ući u tuđu emociju i dušu, pogotovo u štikle. Štikle su mi najteže.
Došlo je i do nesreće na probi? - Dok sam probao kožni šorc i grudnjak, svi su počeli da me pipkaju, a ja sam govorio: „Navalite, tu sam.“ Baš sam dobro izgledao. Na probi sam pao s bine i povredio nogu. Bez obzira na to što sam imao tri šava, stisnuo sam zube i krenuo dalje. Đuskao sam u štiklama.
Kakva je bila Severinina reakcija? - Smejala se do besvesti. Lako je rasplakati naciju, najteže je nasmejati.
Kako si se snašao kao transvestit? - Ta uloga mi je najteže pala. Svi znaju da volim ogledalo, ali kad sam navukao haltere, samo sam rekao: „Ljudi, sklonite od mene ogledalo!“
Osuđuješ li ih? - Nikako. Svako treba da gleda svoja posla. Ja mirno hodam, bez obezbeđenja, imam viziju da prepoznam da li nekome smetam. Tada se udaljim. Glava je najbitnija. Kažeš uvek ono što misliš ako si normalan. Možda sam ja poludeo, a ne znam.
Kako se nosiš s pričama da si Rom? - Još dok je postojao ZAM, Saši Popoviću je stiglo pismo od neke žene iz Preševa da je ona moja majka i da me je usvojila, te da sam radio na ringišpilima. Nemam, bre, veze s tim. Pošto ne krijem da navijam za Zvezdu, Ivan Ivanović me je jednom pitao da li sam Ciganin, pa sam mu odgovorio da jesam. Eto, priznao sam. Otkud ja znam da li sam Ciganin. Pa ko sam ja da kažem šta sam? Koliko ja znam, rođen sam u Loznici, a poreklo mi je iz Bosne. Niti mi pada na pamet da demantujem, niti da potvrđujem. Ja znam da nisam. Ljude ne delim po nacionalnosti, niti po boji kože. Šarm je jači od lepote.
Izgledaš bolje nego pre 30 godina. Kako se neguješ? - Uvek sam vodio računa o sebi. Što se tiče mog stila, pre 30 godina sam s onom frizurom izgledao kao mladi Rumun u vreme Čaušeskua. Ali tako se tad nosilo. Vremenom sam sazrevao i vodio više računa o sebi. U ovim lepim godinama u kojim sam trenutno triput nedeljno trčim, četiri puta mesečno idem u saunu i već 25 godina se masiram i razgibavam. Uz sve to, imam gitaru, poeziju i maštu.
Da li si poročan? - Jesam. Pušim i pijem, ali ne preterujem.
A grešan? - Ko nije. Možda mi je telo pogrešilo, ali srce nikada nije.
Zašto na estradi više nema druženja i zajedničkih turneja? - Manje je zajedničkih nastupa, ali tu su dogodovštine koje pamtim.
Navedi neku? - Jednom sam se našao u punom autobusu najjačih zvezda bivše Jugoslavije, među kojima su bili Miroslav Ilić, Šaban, Marinko, Cune, Meho Puzić, Nada Topčagić... Nabio sam se u neki ćošak kada je Nada rekla: „Daj ovo Ciganče da otpeva nešto.“ Odem do šofera, uzmem mikrofon i otpevam jednu sevdalinku. Dobio sam aplauz i bio ponosan.
Prvi si kupio „karingtonku“ na Bežanijskoj kosi. - Tačno i sve sam ih lepo dočekao. Svi znaju da se šalim i na svoj i na tuđi račun.
Kakve su komšije Brena, Boba, Popović? - Lepo se družimo, ali bih pohvalio komšiluk, koji vi ne znate, a nisu glumci, pevači. Nikada nije bilo problema, zna se šta je šou-biz, a šta su privatna skupljanja.
Kako se tvoja ćerka Nataša snalazi u Americi? - Tamo je 10 godina i plašim se da će je uhvatiti gastrabajterski simbol. Njen život, njena stvar. Kao roditelj moram da je podržim uvek i u svakoj situaciji.
Da li se mešaš Igoru u brak? - Otkako su se uzeli, poznato je da sam dao sam im blagoslov i podršku. Svaki roditelj treba da poštuje srce deteta. Niti imam nameru, niti ću se ikada mešati u bilo čiji brak, a pogotovo u brak svoje dece.
Pošto se često okupite uz gitaru, da li snajka voli da popije kad zasviraš? - Pa kako da ne. Svi znaju da imam najbolju domaću rakiju u Srbiji. Pa šta, volimo porodično da se okupimo, nazdravimo, popijemo. Šta je tu loše? Severina ne može mnogo da popije, ni upola kao ja.
Kurir.rs/Marija Dejanović Foto: Vladimir Šporčić,Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
