Najnovije vesti

NISAM PEVALA PO KAFANAMA TATA MI TO NE BI OPROSTIO Nada Obrić o studijama prava, kako je treći put pobedila rak: NE DAO BOG NIKOME
Foto: Damir Dervišagić

ispovest

NISAM PEVALA PO KAFANAMA TATA MI TO NE BI OPROSTIO Nada Obrić o studijama prava, kako je treći put pobedila rak: NE DAO BOG NIKOME

Stars

Kada se Nada Obrić vratila iz Beča sa poslednje operacije, iznurena terapijama i borbom da opet pobedi bolest, ovog puta treću vrstu kancera, komšinica ju je dočekala s korpom cveća. Nada to ne zaboravlja, pa podseća i apeluje na sve nas da čuvamo komšije.

- Borite se za dobre komšije. Čuvajte ih i negujte jer mogu da budu bliži od roda najrođenijeg - kaže dok počinjemo razgovor o poslednjoj bici za zdravlje iz koje je opet izašla kao pobednik.

Nada Obrić
foto: Damir Dervišagić

Prijaju mi poruke iz celog sveta

 I danas se slušaju pesme „Dugo te, dugo očekujem“, „Bolna ti ležim“, „Oj, ljubavi, moja prošla“, „Još me boli jedna stara rana“, „Čuvaj me“... Prestala je da snima nove numere jer je, kako kaže, dosad otpevala toliko hitova koji će se pevati generacijama. Popularnost koja traje već 40 godina uglavnom joj je donela lepe trenutke. Znala je da je publika voli, ali nije ni sanjala da će joj u teškim vremenima borbe s opakom bolešću, od koje se još oporavlja, stizati toliko lepih i dirljivih poruka od nepoznatih ljudi iz celog sveta koji vole njenu muziku.

– Gotovo da nema mesta na ovoj planeti do kog nisam stigla i pevala našim ljudima. Oni su mislili i na mene u ovom vremenu kada se svi bore da sačuvaju svoje zdravlje. Često sam bila dirnuta do suza njihovom pažnjom i rečima ohrabrenja kada sam se u godini izolacije po treći put razbolela od kancera – priča nam Nada (72).

Borba sa tri kancera za dve decenije

Ona je 1999. prvo obolela od raka materice, pa 2004. od malignog tumora mladeža. Potom je dobila i rak bešike, koji joj se vratio, pa je zbog njega opet išla na operaciju.

– Prognoze nisu bile dobre, niko mi ništa nije govorio, ali sam po pogledima lekara i suznim očima mojih najbližih shvatila da nije dobro. Moj mozak nije hteo da prihvati takve prognoze. Operisana sam u Beču i bilo je jezivo, upitno i mnogo teških terapija sam prošla. Kad vam daju par meseci života, a vi opet demantujete prognozu, nema veće pobede i nagrade. Bila sam skoro na kontrolama i lekari kažu da sam totalno izlečena. Bilo, ne povratilo se.

Još se oporavlja od teških i mučnih terapija, slaba je, ali svakog dana šeta i polako vraća kondiciju. Svaki dan joj je prelep s unucima, decom i prijateljima.

Klecnule su mi noge

- Ne dao bog nikome. Sada je bilo najteže. Niko ne zna koliko je jak dok ga ovako nešto ne snađe. Još su me ove okolnosti sa koronom terale da se prilagođavam. Moja deca i unuci jako brinu i u stalnom su strahu da se ne izborimo s jednim, a da stigne drugo... Disciplinovani smo, nedostaju mi njihovi zagrljaji, ali mi stalno donose sve što je potrebno.

Poželela je da ispriča jedno lepo iskustvo koje joj je dokazalo da opravdano misli da ova zemlja ima divne ljude.

- Izašla sam nedavno u šetnju, još slaba, ali odlučna da krenem u susret bratu od strica. Lagano sam hodala, a onda mi se slošilo, klecnule su mi noge. Prišla mi je mlada žena, uhvatila me za ruku i zabrinuto pitala: „Gospođo, vama nije dobro?“. Nije se pomerila od mene dok moji nisu stigli. Toliko me je to ohrabrilo i obradovao me je taj osećaj da su ljudi još uvek ljudi, da se nisu baš toliko otuđili da ih nije briga za druge. O meni brine cela porodica. Iako sam bila stroga mama, danas sam srećna kad mi ćerka Itana kaže „moja Natka“. Najbliže stanuju snaha Ljiljana i sin Saša, pa hrana koju spreme začas bude na mom pragu. Unuci Natalija (16) i Vuk (12) moje su najveće ljubavi. Kad ih čujem da kažu „Nano, ti si naš ponos“, sva se istopim od miline – priča.

Nada Obrić
foto: Sonja Spasić

Na vreme sam se sklonila TV i društvene mreže su joj danas glavna zabava. Gleda sve, od zabavnih do političkih emisija i onih o modi. Ne želi da gleda drame, strašne i nasilne filmove i teške situacije. Zaobilazi negativne ljude, a ni ružan naslov u novinama ne želi da pročita. Tako se, kaže, čuva od prljavština kojih ima oko nas.

- Instinkt me je izveo iz pesme i estrade. U vreme kada sam bila izuzetno tražena, osetila sam da neću želeti i moći da se uklopim. Meni ne trebaju ni bodigardovi ni čuvari. Rođena sam da postignem to što jesam, imam zvanje Istaknutog umetnika, nagradu za životno delo, sve, sve, sve. Ostaće pesme koje će ponovo oživljavati. Preponosna sam na svoje pesme koje su i danas prava muzika, tekstovi i aranžmani. Da se nikad niko od mojih ne postidi.

Odmalena je bila ponos roditeljima, kao što je danas deci i unucima. Odrastanje u Zvorniku bilo je i teško i lepo. Bavila se gimnastikom, pobeđivala na takmičenjima, a seća se kako je stalno negde jurila i da su komšije govorile: „Bez ove Nade se ne može ni umrijet ni rodit u ovom Zvorniku“. Od svog rodnog grada dobila je povelju, jednu od tri koje su ikada dodeljene.

- Povelja mog rodnog grada mi je najveće priznanje jer su dodeljene svega tri. A znate da je najteže biti voljen u svome selu. Zato mi je toliko važna. U tom gradu je sav moj život dok nisam otišla na studije u Sarajevo.

Majka je znala da ću sve stići

Završila je pravni fakultet i deset godina je paralelno pevala i radila kao pravnik u sarajevskoj opštini Centar.

- Prvu ploču sam snimila za vreme studija i čim je izašla sela sam u autobus za Zvornik misleći da je planeta moja. Tata Miloš je samo sklonio tu ploču i rekao da ćemo slaviti kad donesem diplomu. Još tada me je spustio na zemlju i tom rečenicom me usmerio na pravi put. On je bio strog, a majka Mila nežna. Umela je da mi kaže: "Ne sekiraj se, boga ti, da si živa i zdrava, ti si sposobna i možeš i jedno i drugo. Sve ćeš ti to stići". Tako je i bilo. Nikad nisam pevala u kafani jer mi tata to ne bi oprostio.

Već 35 godina Nada živi u Beogradu. Kada je završila sa pevanjem, nije imala mira. Dugo je držala salon lepote, a doskora je radila kao autor emisija i TV voditelj. Sada samo želi da uživa u miru.

-  Zaboravljaju ljudi da dođe vreme da se svode računi i kada u toj fazi života doživite da su unuci ponosni na svoju Nanu, nema veće sreće. Najveći uspeh je što sam od dece napravila mnogo dobre i uspešne ljude. Za ponos. To je najvažnije. A stoji ono da čovek kad je zdrav ima milion želja, a bolestan samo jednu. To je najveća istina. Uživajte u svakom danu kao ja. Neću da se ubolestim, neću da sekiram ni sebe ni porodicu ni prijatelje. Plašim ih još od 1999. godine kada sam se prvi put razbolela. Zbog sebe i zbog njih hoću da živim u miru.

Nada Obrić
foto: Damir Dervišagić

kurir.rs/bliczena

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...