Marina Tucaković bila je najpoznatiji i najplaćeniji tekstopisac na našim prostorima sve do kraja svog života, a iza sebe je ostavila mnogobrojne hitove. Tokom dugogodišnje karijere javna tajna je bila da u jednom periodu nije bila kompletan autor svojih tekstova i da su joj u stvaralaštvu pomagali nepoznati tekstopisci koji su od nje tražili pomoć u vidu kasnije afirmacije.
Tokom njenog života više puta je ta tema bila pokrenuta, ali pokojna Marina nije želela da govori o tome, a često ju je i demantovala.
Izvesna Vesna Poledica je jednom prilikom javno govorila i navodnoj krađi tekstova od strane najpoznatijeg tekstopisca, ali je Tucakovićeva tvrdila da se samo poslužila njenim idejama koje je uredno platila 200 evra.
Nakon Marinine smrti, našoj redakciji se javila D.Z. (identitet poznat redakciji) koja tvrdi da je deo teksta za pesmu "Maskarada" od Svetlane Cece Ražnatović zapravo njen.
- Počela sam da pišem poeziju kao srednjoškolka, i sve sam zapisivala u mali crni rokovnik, od koga se nikada nisam odvajala. Tu sam zapisivala svoje misli, kratke priče, ali i pesme. Bilo je tu mnogo tekstova, skoro stotinu - započinje ispovest D. Z.
Njen rokovnik sa autoriskim delima je nestao, a ona je objasnila kako je došao u posed čuvene Marine.
- Suprug i ja smo se družili s dečkom koji se u to vreme družio s tadašnjim momkom Divne Karleuše. On se hvalio da poznaje Marinu i da joj prodaje svoje tekstove. Kako je tvrdio, on je Marini pisao 10 tekstova za tadašnjih 50 maraka, a ona je koristila delove i od kombinacije više stihova pravila je jedan tekst, koji bi kasnije postao veliki hit. Tada sam se i ja, naivna, pohvalila mojim talentom za pisanje, pokazala mu rokovnik i neke od svojih tekstova, među kojima je bio i tekst za pesmu "Maskarada". To veče smo se družili i razgovarali celu noć i ja sam potpuno zaboravila da sam mu pokazivala rokovnik. Međutim, posle nekoliko dana shvatila sam da ga nema. Bilo mi je jasno da je rokovnik ostao kod njega, ali je on tvrdio da ne zna ništa o tome. Pomirila sam se sa tim i krenula da pišem nove pesme.
Pravi šok je nastao kada je svoj deo teksta čula u izvođenju Svetlane Cece Ražnatović.
- Ovaj moj tekst je nastao nekoliko godina ranije, krajnje spontano. Inspiracija za tekst mi je bila žurka na koju nisam otišla i ponašanje mojih prijatelja koji su nosili figurativno maske - foliranti i dvolične osobe. Ono što je Marina "ukrala" od mene je naslov pesme i stihovi "Živ se čovek na sve navikne, pa valjda ću i ja, ako Bog da", kao i refren "Dobro došli, drugovi, na našu malu maskaradu, pozivnice imate, najbolje je to u gradu...". Kasnije je Marina uzevši moju osnovnu ideju, dodala ostale stihove i napravila hit za sva vremena - priča naša sagovornica.
Na samom kraju otkrila je zašto je tek sada progovorila o svemu.
- To što je moja pesma završila u Marininim rukama za mene je samo kompliment. Samo je ona mogla da od više različitih pesama i autora napravi hit za sva vremena. Ipak, želela sam da ova priča izađe u javnost, jer sam kod vas pročitala i da su pesme "Tihi ubica", "Jedna noć za kajanje" i "Kazino" Jelene Karleuše zapravo tekstovi Miloša Roganovića, na kojima je bila potpisana Marina. Ta njegova priča me je podsetila na moj slučaj, zbog čega sam se rastužila i želela da moju priču podelim sa javnošću - završava D.Z.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
