GODINU DANA BEZ SAŠE POPOVIĆA: Porodica izlazi na grob estradnom magu - promenjen spomenik Saše Popovića: Suzana Jovanović imala samo jedan zahtev
Prvog marta navršava se tačno godinu dana od smrti Saše Popovića, a povodom toga, porodica i prijatelji danas izlaze na Novo bežanijskog groblje kako bi oboležili godišnji pomen.
Dan pred odlazak na pomen njegovi najmiliji, udovica Suzana, ćerka Aleksandra, sin Danijel i trudna snaja Tijana dali su čitulju i istakli da vreme ne leči njihove rane zbog njegovog odlaska.
"Godina dana bez tvog glasa, bez tvog smeha i tvoje snage. Nedostaješ nam u svakom trenutku, u svakoj tišini, u svakom okupljanju. Vreme nije ublažilo tugu, samo je potvrdilo koliko je naša ljubav prema tebi večna. Zauvek si deo nas", pisalo je u čitulji porodice Saše Popovića.
Menjali natpis na grobu
Inače malo ko zna da je je promenjen prvobitni izgled Saletovog spomenika, podignutog, nakon što se navršilo četrdeset dana od njegove smrti.
Udovica Popovića imala je jedan zahtev nakon sahrane i postavljanja spomenika, a to je da se slova ispod Sašine fotografije promene, što je učinjeno. Umesto onih koje smo imali prilike da vidimo na sahrani postavljena su nova, nešto veća.
Voditeljka Vesna Milanović, PR Granda i Popovićeva dugogodišnja bliska prijateljica otkrila je šta se krije iza svega toga.
"Sve je u redu, samo se, po želji porodice stavljaju nova slova", rekla je ona tada.
Suzanina ispovest
Sašina udovica nedavno je iznela potresne detalje o njegovim poslednjim trenucima života. Ona je otkrila da nije imala snage da odmah kaže Saši da mu je došao kraj.
- I ona kreće i kaže: "Sale moj, nije vam dobro jetra. Uopšte vam nije dobro jetra". On ćuti onako, još je bio svestan. I razuman, još je mogao da nas čuje i da vidi, da priča. Ja ga držim za ruku. Isto to ponavljam za njom, kažem: "Nije ti dobro, ljubavi, jetra i svi parametri u krvi su se poremetili".
Ali i dalje ne mogu da kažem onu reč da je kraj, jer mi smo došli tog ponedeljka u Pariz da primimo tu terapiju, pa da idemo kući. Samo da on dobije terapiju i da odmah krenemo, da jedva čekamo da sednemo u avion i da krenemo kući. I kad sam mu rekla: "Primićeš, ljubavi, neke vitamine, nešto će ti dati, ali terapiju ne mogu dati", držala sam ga za ruku. On sluša sve, a mislim da je već znao unapred i kaže: "Sule, znam, sve znam. Ovo je kraj" - pričala je Suzana za Kurir.
Ona je otkrila i da je Saša nju tešio u najtežim momentima.
- Bukvalno je on mene tešio u tim trenucima, a ne ja njega. Ja sam tu krenula da plačem. Nisam mogla da se zaustavim uopšte. Više nisam mogla da se obuzdam. Sve vreme mi je govorio: "Nemoj, Sule, da plačeš, moraš da budeš jaka. Moraš da budeš i zbog sebe i zbog dece jaka". Tog trenutka sam i ja umrla.
To je nešto što čovek najgore može da doživi. Da gledate svog najvoljenijeg, oca svoje dece, muža, druga, supruga, koji se rastaje sa dušom i u tim trenucima pokazuje toliku hrabrost i toliku prisebnost da on meni kaže da ja moram da budem jaka i da ja ne plačem. Te njegove reči su me još više dotukle. On zna da ide gore, ali i dalje bira reči kako će da komunicira sa nama. To je nešto neverovatno. I to je bio strašan trenutak - rekla je neutešna Suzana.