Šef Nvidije presekao priču o „sudnjem danu“: Njegova procena budućnosti AI-ja iznenadila je mnoge
Džensen Huang, suosnivač i izvršni direktor Nvidije, ne veruje da će razvoj veštačke inteligencije dovesti do izumiranja čovečanstva do kraja ove decenije. Njegova procena je vrlo jasna: 2030. godina neće biti kraj sveta i, prema njegovim rečima, postoji „nula odsto“ šanse da se takav scenario ostvari. Upozorenja o skoroj AI katastrofi nazvao je neodgovornim plašenjem ljudi, uz tvrdnju da takva predviđanja nemaju dovoljno čvrstu naučnu osnovu.
Rasprava je ponovo dobila na značaju nakon upozorenja ljudi koji su radili na razvoju naprednih AI sistema i smatraju da bi budući modeli mogli da predstavljaju ozbiljan rizik ukoliko njihov razvoj izmakne kontroli. Deo ljudi iz industrije zbog toga traži sporiji razvoj i više vremena za bezbednosne mere. Huang ne osporava da rizici postoje, ali se protivi tome da se oni predstavljaju kao gotovo izvestan put ka katastrofi. Za njega postoji velika razlika između rada na bezbednosti AI sistema i tvrdnje da će tehnologija za nekoliko godina uništiti čovečanstvo.
Bezbednost da, usporavanje ne
Huang smatra da bezbednost mora da prati razvoj veštačke inteligencije, ali ne podržava ideju da zbog toga treba zakočiti čitavu industriju. Njegov stav je da kompanije treba da nastave da razvijaju nove modele što je brže moguće, sve dok proizvodi ne izlaze na tržište pre nego što budu dovoljno provereni. Kako AI sistemi postaju ozbiljniji proizvodi, sve veći deo rada trebalo bi da odlazi na testiranje, proveru, evaluaciju i pronalaženje problema pre nego što tehnologija dođe do korisnika.
Slično gleda i na regulaciju. Umesto stvaranja potpuno novog pravnog sistema za svaki problem koji se pojavi uz AI, Huang smatra da najpre treba primenjivati postojeće zakone. Kao primer navodi odgovornost kompanija i sajber bezbednost, oblasti u kojima pravila već postoje. Njegov stav je da proizvođač ne bi trebalo da bude oslobođen odgovornosti samo zato što je štetu napravio AI sistem umesto nekog tradicionalnog softvera ili proizvoda.
Nvidia ima ogroman ulog u celoj priči
Huangova pozicija dolazi u trenutku kada je Nvidia jedan od najvećih dobitnika globalnog AI talasa. Njeni procesori nalaze se u infrastrukturi na kojoj se treniraju i pokreću veliki AI modeli, a ogromna potražnja za tim hardverom podigla je tržišnu vrednost kompanije na oko 5,3 biliona dolara. Nvidia je tako postala najvrednija kompanija na svetu, pa nastavak velikih ulaganja u veštačku inteligenciju ima direktan značaj i za njen posao.
Huang ne negira da kompanija ima veliki poslovni interes, ali tvrdi da taj interes ne znači da bezbednost treba staviti u drugi plan. Njegov argument ide u suprotnom smeru: ako proizvodi zasnovani na AI budu nebezbedni i počnu da prave ozbiljnu štetu, posledice će osećati i kompanije koje od te industrije zarađuju. Zbog toga razvoj, prema njegovom viđenju, ne treba zaustavljati, ali proizvodi ne bi smeli da stignu do korisnika dok kompanije nisu spremne da stanu iza njihove bezbednosti.
Kina ostaje važan deo računice
U pozadini rasprave nalazi se i tehnološka trka između SAD i Kine. Huang želi da američke kompanije nastave da razvijaju AI velikom brzinom i da njihove tehnologije ostanu konkurentne širom sveta. Istovremeno se protivi ograničenjima koja Nvidiji zatvaraju deo kineskog tržišta, posebno kada je reč o najnaprednijim procesorima koji se koriste za razvoj AI sistema. Njegova pozicija je da američke kompanije treba da se takmiče za kupce širom sveta, umesto da pojedina tržišta prepuste konkurentima.
Huang istovremeno govori o mogućnosti zajedničkih međunarodnih standarda za razvoj veštačke inteligencije. Takva saradnja, međutim, ima jasne granice kada se dođe do nacionalne bezbednosti i odbrane. AI je tako postao mnogo više od tehnološkog proizvoda: čipovi potrebni za njegovo pokretanje već su deo trgovinskih ograničenja i šireg nadmetanja dve najveće svetske ekonomije. Za Nvidiju je to posebno važno jer se njeni najnapredniji procesori nalaze upravo u centru tog spora.
AI donosi još jedan problem
Huang je govorio i o sve većem otporu izgradnji AI data centara. Ogromna infrastruktura potrebna za treniranje i pokretanje novih modela zahteva velike količine električne energije, dok sistemi za hlađenje mogu da povećaju i potrošnju vode. U pojedinim lokalnim zajednicama zbog toga raste protivljenje novim projektima. Huang priznaje da tehnološka industrija nije uvek dovoljno rano razgovarala sa stanovnicima mesta u kojima je planirala izgradnju ovakvih objekata i smatra da bi takvi razgovori ubuduće morali da počnu mnogo ranije.
Za Nvidiju je pitanje data centara direktno povezano sa nastavkom AI ekspanzije. Što modeli postaju veći i zahtevniji, potrebno je više računarske infrastrukture, procesora i energije. Huang zato pokušava da napravi jasnu razliku između problema koji već postoje i mogu konkretno da se rešavaju i krajnjih scenarija o nestanku čovečanstva. Njegova poruka ostaje ista: AI treba razvijati brzo, bezbednost mora da prati taj razvoj, ali priče da će 2030. godine tehnologija dovesti do kraja sveta za njega nemaju uporište u onome što danas znamo.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
