Nova kineska milijarderska elita: Mladi osnivači grade imperije daleko od očiju javnosti
Kina stvara novu generaciju milijardera koji se razlikuju od ranijih poslovnih lidera po načinu na koji grade kompanije, biraju industrije i odnose se prema javnosti. Dok su prethodne generacije bogatstvo često stvarale kroz nekretnine, državne reforme i tradicionalnu proizvodnju, današnji mladi preduzetnici uspeh pronalaze u oblastima kao što su veštačka inteligencija, video-igre, potrošački proizvodi i digitalne platforme.
Njihove priče sve češće privlače pažnju svetske poslovne javnosti, ali sami osnivači uglavnom ostaju van reflektora. Mnogi od njih nemaju veliki broj javnih nastupa, ne traže medijsku popularnost i fokusiraju se na razvoj kompanija koje gotovo od samog početka imaju međunarodne ambicije.
Prema podacima istraživačke kuće Hurun, Kina danas ima najmanje 29 milijardera mlađih od 40 godina koji su bogatstvo stekli sopstvenim radom. Kada se među njih uključi i Lijang Venfeng, osnivač kompanije DeepSeek, broj raste na 30. Njihov rast pokazuje da se centar kineskog preduzetništva pomera ka novim tehnologijama i modernim potrošačkim navikama.
Lijang Venfeng simbol kineskog AI uspona
Jedan od najpoznatijih predstavnika nove generacije jeste Lijang Venfeng, osnivač laboratorije za veštačku inteligenciju DeepSeek. Kompanija je početkom prošle godine izazvala veliku pažnju kada je svojim razvojem privukla interesovanje globalne tehnološke industrije i pokazala da kineske AI kompanije mogu ozbiljno da konkurišu najpoznatijim svetskim imenima.
Nakon novog kruga finansiranja, kojim je DeepSeek procenjen na 71 milijardu dolara, Lijangovo lično bogatstvo procenjeno je na oko 38 milijardi dolara. Time je postao bogatiji od pojedinih vodećih figura iz američke AI industrije, uključujući osnivače kompanija Anthropic i OpenAI.
Ipak, uprkos ogromnom finansijskom uspehu, Lijang ostaje gotovo nepoznat široj javnosti. Ne pojavljuje se često na konferencijama, retko daje izjave i nema profil tipičnog tehnološkog lidera koji gradi lični brend kroz medije. Upravo ta povučenost postala je jedno od obeležja nove generacije kineskih milijardera.
Njegov primer pokazuje promenu u načinu na koji se danas stvara tehnološko bogatstvo. Umesto velikih javnih nastupa, mnogi mladi osnivači pažnju usmeravaju na proizvode, istraživanje i brzo širenje kompanija.
Kako se promenilo kinesko bogatstvo
Istorija kineskih milijardera relativno je kratka i usko povezana sa ekonomskim transformacijama zemlje. Tokom osamdesetih godina prošlog veka prvi veliki preduzetnici iskoristili su ekonomske reforme i promene vlasničkih odnosa kako bi izgradili velike kompanije.
Jedan od primera bio je Džang Ruimin, koji je državnu kompaniju Haier pretvorio u jednog od najvećih svetskih proizvođača kućnih aparata. Kasnije je liberalizacija tržišta nekretnina tokom devedesetih stvorila novu grupu milijardera, među kojima je bio i Sju Đijajin, osnivač kompanije Evergrande.
Početkom 2000-ih, nakon ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, novi talas preduzetnika fokusirao se na proizvodnju i tehnologiju. Među njima su bili Vang Čuanfu, osnivač kompanije BYD, kao i osnivači velikih internet kompanija poput Alibaba i Tencent.
Sledeća faza donela je uspon kompanija koje su promenile svakodnevni život korisnika širom sveta. Osnivači ByteDance-a, vlasnika TikTok-a, kao i modnog trgovca Shein, izgradili su globalne poslovne modele koji su u kratkom periodu privukli milione korisnika.
Nova generacija sada ide korak dalje. Njihova bogatstva više nisu zasnovana prvenstveno na fizičkoj imovini, već na softveru, inovacijama, brendovima i sposobnosti da brzo odgovore na promene tržišta.
Globalne ambicije od prvog dana poslovanja
Jedna od najvećih razlika između novih kineskih kompanija i ranijih poslovnih modela jeste brzina izlaska na strana tržišta. Dok je prethodnim generacijama često bilo potrebno mnogo godina da prošire poslovanje izvan Kine, današnje kompanije međunarodno širenje planiraju gotovo od početka.
Primer za to je Džang Đunjije, osnivač lanca prodavnica čaja Chagee. Kompaniju je pokrenuo 2017. godine, a već dve godine kasnije otvorena je prva poslovnica izvan Kine. Danas kompanija posluje u više zemalja i izašla je na berzu u Njujorku.
Sličan obrazac vidi se i kod drugih novih kineskih brendova. Proizvođač kućnih uređaja Dreame, koji je osnovao Ju Hao, veliki deo prihoda ostvaruje van domaćeg tržišta. Kompanija Insta360, poznata po malim vodootpornim kamerama, takođe je izgradila snažnu međunarodnu bazu korisnika.
Razlog za ovakav pristup delimično leži u izazovima kineskog tržišta. Slabija domaća potrošnja podstiče kompanije da ranije traže kupce u inostranstvu i grade poslovne modele koji nisu zavisni samo od jedne ekonomije.
Nova kultura rada i drugačiji uspeh
Nova generacija kineskih preduzetnika pokušava da promeni i tradicionalni odnos prema radu koji je dugo dominirao tehnološkim sektorom. Model poznat kao "996", koji podrazumeva rad od devet ujutru do devet uveče šest dana nedeljno, godinama je bio simbol izuzetno intenzivne radne kulture.
Takav način rada povezivao se sa brzim rastom velikih tehnoloških kompanija, ali je istovremeno izazivao kritike zbog pritiska na zaposlene. Pojedini slučajevi povezani sa prekomernim radom dodatno su pokrenuli rasprave o granicama poslovnog uspeha.
Mlađi osnivači sve češće pokušavaju da uvedu drugačiji pristup. Liu Vei, suosnivač gejming kompanije miHoYo, promovisao je filozofiju "srećan rad, stabilan rast", sa većim fokusom na dobrobit zaposlenih.
Ipak, promena duboko ukorenjene poslovne kulture nije jednostavna. Čak i kompanije koje pokušavaju da uvedu fleksibilnije modele rada suočavaju se sa izazovima koji su dugo prisutni u kineskom tehnološkom sektoru.
Veliko bogatstvo donosi i velike rizike
Uspeh novih kineskih milijardera ne znači da je njihov poslovni put bez prepreka. Odnos između države i privatnog sektora poslednjih godina postao je složeniji, posebno u oblastima koje su ranije bile među glavnim pokretačima ekonomskog rasta.
Primeri iz prethodnih godina pokazali su koliko brzo vrednost velikih kompanija može da se promeni. Džek Ma, osnivač Alibaba-e, doživeo je veliki pad procenjenog bogatstva nakon regulatornih pritisaka prema njegovom poslovnom carstvu. Slične probleme imali su i pojedini magnati iz sektora nekretnina.
Predsednik Si Đinping promovisao je politiku "zajedničkog prosperiteta", kojom vlasti žele da smanje društvene razlike. Međutim, takvo okruženje istovremeno stvara dodatnu neizvesnost među privatnim preduzetnicima koji pokušavaju da balansiraju između poslovnog rasta i regulatornih očekivanja.
Na izazove utiču i odnosi između Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Kompanije koje žele globalni uspeh moraju da računaju na političke promene, trgovinske tenzije i odluke koje mogu direktno uticati na njihovo poslovanje.
Zašto kineski milijarderi beže od reflektora
Za razliku od pojedinih zapadnih tehnoloških lidera koji često grade javni imidž, mnogi mladi kineski milijarderi biraju suprotan put. Oni izbegavaju intervjue, retko se pojavljuju u javnosti i ne žele da njihov privatni život bude deo poslovne strategije.
Takvo ponašanje povezano je sa željom da ostanu van fokusa javnosti i regulatornih institucija. U poslovnom okruženju koje može brzo da se promeni, mnogi smatraju da je diskrecija sigurniji izbor.
Rupert Hugeverf, osnivač istraživačke kuće Hurun, ocenjuje da su mladi kineski preduzetnici svesni mogućnosti političkih i ekonomskih promena koje mogu uticati na njihove kompanije. Zbog toga mnogi pokušavaju da izgrade stabilne globalne firme bez prevelike lične izloženosti.
Nova generacija kineskih milijardera predstavlja zanimljiv paradoks: nikada nije bila povezanija sa svetom, ali istovremeno nikada nije bila toliko zatvorena prema javnosti. Njihove kompanije oblikuju budućnost tehnologije i potrošačkog tržišta, dok njihova lična imena ostaju daleko manje poznata nego poslovni sistemi koje stvaraju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
