Objavili njen intimni video, a zatim otkrili ko je ona: Muškarci širili haos dok se njen stvarni život raspadao
U novembru 2025. godine, studentkinja Univerziteta Florida Medi Kovalski saznala je da internetom kruži njen intimni sadržaj. Ono što je počelo kao priča među studentima brzo se proširilo van tog kruga. Fotografije i snimci pojavljivali su se na Snapchatu i anonimnoj studentskoj mreži YikYak, a zatim je jedan nalog na platformi X objavio snimak i otkrio njen identitet. Ubrzo je sadržaj počeo da se širi velikom brzinom, a njeno ime postalo je poznato ljudima koji je nikada nisu sreli.
Time se, međutim, priča nije završila. Počeli su da se pojavljuju podaci o Medi i njenoj porodici, njeni roditelji su dobijali poruke, a anonimni korisnici nastavili su da objavljuju sadržaj i komentarišu njen privatni život. Sadržaj povezan sa njom pregledan je više miliona puta. Ono što je za učesnike na početku možda izgledalo kao još jedan studentski trač pretvorilo se u javno izlaganje jedne osobe pred ogromnom internet publikom.
Mnogo šira mreža iza naloga
Medi nije bila jedina mlada žena koja se našla na meti ovakvih objava. Istraga je pokazala postojanje šire mreže anonimnih naloga poznate kao „burnerverse“, povezane uglavnom sa univerzitetskim sportom. Mnogi od tih naloga koriste se za komentarisanje utakmica, šale, glasine o igračima i studentske teme, ali deo njih služi i za širenje privatnih informacija, seksualnih glasina i sadržaja objavljenog bez pristanka osoba koje se na njemu nalaze.
Obrazac je često jednostavan: nešto se najpre pojavi u manjem studentskom krugu, a zatim jedan ili više anonimnih naloga to prebace na javnu platformu. Ako objava privuče pažnju, drugi je preuzimaju, komentarišu i dalje šire. U slučaju Medi, u jednom trenutku više od 220 korisnika učestvovalo je u razgovoru na X Spaces posvećenom njenom slučaju. Time se granica između studentskog trača i masovnog internet uznemiravanja praktično izgubila.
Pažnja postaje gorivo za dalje širenje
Kod ovakvih naloga sama pažnja može postati cilj. Što je priča provokativnija, veća je mogućnost da će je drugi nalozi preuzeti i da će doći do još šire publike. Nije nužno potrebna ni potvrđena informacija. Dovoljna može biti glasina, fotografija ili privatni sadržaj koji neko odluči da objavi, nakon čega se priča širi nezavisno od toga da li je ono što se tvrdi uopšte tačno.
Sličan obrazac već je viđen u slučaju Meri Kejt Kornet, tada studentkinje Univerziteta Misisipi. Nakon što se na internetu pojavila glasina o njenom privatnom životu, anonimni nalozi počeli su da šire njeno ime i druge podatke. Ubrzo je usledio veliki broj poruka, poziva i drugih oblika uznemiravanja. Njen slučaj pokazao je da jednom kada privatna priča postane viralna, osoba koja je njena meta više nema kontrolu nad tim ko će je videti, komentarisati ili dalje širiti.
Posledice ne ostaju na mrežama
Za Medi posledice su se vrlo brzo prelile u svakodnevni život. Napustila je semestar i vratila se roditeljima, a kasnije je odustala i od posla nakon što je njen poslodavac postao meta uznemiravanja. Porodica je angažovala advokate i stručnjake za uklanjanje sadržaja sa interneta, dok je Medi pokušavala da pronađe način da utvrdi ko je snimao, ko je sadržaj delio i ko ga je kasnije učinio javnim.
Uprkos svemu, odlučila je da javno govori o onome što joj se dogodilo. Njeno obraćanje privuklo je ogromnu pažnju, ali je istovremeno donelo i nova uznemiravanja. Kasnije je nastavila da govori o neovlašćenom deljenju intimnog sadržaja i pruža podršku drugim ženama koje su se našle u sličnoj situaciji. Za nju se problem zato nije završio trenutkom kada je početna objava prestala da bude glavna tema na internetu.
Mesecima do konkretnih imena
Medi i njen advokat Adam Ladvin usmerili su pažnju na anonimne naloge koji su učestvovali u širenju sadržaja. Policija u Gejnzvilu zatražila je podatke od X-a kako bi pokušala da utvrdi ko stoji iza pojedinih naloga. Prema policijskim dokumentima, istražitelji su kasnije povezali nekoliko burner naloga sa studentima Univerziteta Florida Kamranom Ahmedom, Brendanom Pitfildom i Džejkobom Gomberkom.
U avgustu 2026. godine protiv njih su podnete optužbe za seksualno sajber-uznemiravanje, dok se Ahmed dodatno tereti za seksualno sajber-uznemiravanje radi finansijske koristi. Policija je navela i da su Ahmed i Pitfild koristili univerzitetske IP adrese za pristup burner nalozima. Sva trojica su obuhvaćena i građanskim postupkom koji je pokrenula Medi. Optužbe su deo aktuelnog postupka i ne predstavljaju pravosnažnu odluku suda.
Kraj na mestu gde je i počelo
Medi se u međuvremenu vratila na Univerzitet Florida. Kada je nekoliko meseci kasnije još jedna studentkinja postala meta slične kampanje, javno je reagovala i pokušala da joj pruži podršku. Time je skrenula pažnju na obrazac koji se ponavlja: privatni sadržaj ili glasina pojave se u malom krugu, anonimni nalozi ih preuzmu, a zatim ih algoritmi i veliki broj korisnika pretvore u priču koju je gotovo nemoguće kontrolisati.
Slučaj pokazuje koliko brzo anonimna objava može da preraste u ozbiljno uznemiravanje i koliko dugo posledice mogu da traju nakon što interesovanje javnosti splasne. Za osobu čiji je privatni život izložen, problem nije samo jedna objava već čitav niz kopija, komentara, novih naloga i pokušaja da se identitet dodatno proširi. Upravo zato ono što na ekranu može izgledati kao prolazna internet drama za osobu koja je postala meta može imati posledice koje traju mesecima.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
