Zašto telefoni danas imaju ogromne module kamera: Razlog nije samo u dizajnu
Moderni pametni telefoni sve češće imaju jednostavan dizajn, tanke ivice i manje suvišnih detalja, ali jedan element teško može da se uklopi u tu minimalističku formu: veliki modul kamera na poleđini. Proizvođači pokušavaju da u sve tanja kućišta smeste sve naprednije fotografske komponente, pa prostor koji je dostupan unutar telefona više nije dovoljan da se kompletan sistem kamera postavi tako da bude potpuno u ravni sa zadnjom površinom. Veći senzori slike, složeniji objektivi i mogućnost kvalitetnijeg optičkog zumiranja zahtevaju fizički prostor koji se jednostavno ne može smanjiti bez posledica po njihove mogućnosti.
Zbog toga proizvođači uglavnom biraju kompromis između tankog kućišta i naprednog sistema kamera. Umesto da čitav telefon naprave znatno debljim, deo hardvera postavljaju tako da izlazi izvan njegove zadnje strane. Čak i sitni elementi koji se nalaze pored objektiva zauzimaju prostor, pa modul kamera mora da bude dovoljno debeo da primi sve potrebne komponente. Rezultat je telefon koji može da ostane relativno tanak, ali sa izraženom izbočinom na poleđini, posebno kod modela kojima je fotografija jedna od glavnih funkcija.
Veći senzori zauzimaju više prostora
Jedan od glavnih razloga za povećanje modula kamera jesu senzori slike. Njihov zadatak je da registruju svetlost koja kroz objektiv ulazi u kameru, a veća fizička površina senzora omogućava prijem veće količine svetlosti. To može doprineti kvalitetnijim fotografijama, naročito kada je potrebno zabeležiti više detalja i prirodnije prikazati boje. Problem je što se fizička veličina takvog senzora ne može jednostavno smanjiti, a da se istovremeno zadrže iste karakteristike. Zato napredniji sistemi kamera traže više prostora upravo u delu telefona gde se nalaze objektivi i njihovi senzori.
Tu nastaje jedan od ključnih kompromisa savremenih telefona. Proizvođači žele da uređaji budu tanki i lako prenosivi, ali istovremeno žele veće senzore koji mogu da doprinesu boljoj fotografiji. Kada bi ceo telefon bio napravljen dovoljno debelim da primi taj hardver bez ikakvog izbočenja, dobio bi se uređaj koji više ne bi imao dimenzije na koje su korisnici navikli. Izbočeni modul kamera zato predstavlja praktično rešenje za smeJoš veći izazov predstavlja optički zum. Za veće uvećanje potrebna je duža žižna daljina, što zahteva određenu udaljenost između objektiva i senzora. Kod klasičnog rasporeda to bi značilo da kamera mora da bude fizički dublja, što se teško uklapa u tanko kućište pametnog telefona. Proizvođači zato koriste složenije konstrukcije, uključujući periskopske sisteme, koji omogućavaju da optički put bude duži, dok se komponente raspoređuju drugačije unutarštanje komponenata koje ne mogu da budu dovoljno tanke.
Optički zum zahteva dodatnu dubinu
Još veći izazov predstavlja optički zum. Za veće uvećanje potrebna je duža žižna daljina, što zahteva određenu udaljenost između objektiva i senzora. Kod klasičnog rasporeda to bi značilo da kamera mora da bude fizički dublja, što se teško uklapa u tanko kućište pametnog telefona. Proizvođači zato koriste složenije konstrukcije, uključujući periskopske sisteme, koji omogućavaju da optički put bude duži, dok se komponente raspoređuju drugačije unutar ograničenog prostora.
Takav pristup omogućava naprednije zumiranje bez potrebe da čitav telefon bude debeo koliko bi zahtevao tradicionalni raspored objektiva i senzora. Međutim, deo tog sistema i dalje mora da zauzme prostor koji je teško sakriti u tankom uređaju. Ako bi modul kamera morao potpuno da bude u ravni sa zadnjom stranom telefona, proizvođači bi morali da naprave kompromis sa mogućnostima optičkog zuma ili da povećaju debljinu čitavog uređaja. Izbočina tako ostaje način da se naprednija optika smesti u relativno tanko kućište.
Više kamera znači još više hardvera
Današnji pametni telefoni često ne zavise od samo jednog objektiva. Na poleđini se mogu nalaziti tri ili više kamera, pri čemu svaka ima različitu namenu. Jedna može biti namenjena glavnom snimanju, druga širem vidnom polju, dok se treća koristi za optički zum. Svaka od njih zahteva sopstveni prostor za objektiv, senzor i prateće komponente, pa se ukupna količina hardvera u modulu dodatno povećava. Kada se sve te komponente smeste u relativno malo kućište, teško je izbeći njihovo izdizanje iznad zadnje površine telefona.
Zbog toga veličina modula kamera nije određena samo jednim objektivom. Kombinacija više kamera, većih senzora i sistema za optičko zumiranje stvara konstrukciju koja zauzima znatno više prostora nego jednostavniji sistemi iz ranijih generacija telefona. Proizvođači istovremeno pokušavaju da zadrže tanak ostatak kućišta, pa se višak potrebnog prostora najčešće rešava upravo povećanjem debljine dela oko kamera. Što je fotografski sistem složeniji, to je veći izazov da se sve komponente uklope bez vidljive izbočine.
Velika izbočina je cena naprednije kamere
Izražen modul kamera zato nije samo pitanje dizajna, već posledica fizičkih ograničenja postojeće tehnologije. Veći senzori zahtevaju više površine, duže optičke putanje zahtevaju više prostora, a više kamera dodatno povećava količinu hardvera koju treba smestiti u telefon. Proizvođači mogu da eksperimentišu sa drugačijim rasporedom komponenti i konstrukcijama poput periskopskih kamera, ali osnovni problem ostaje isti: naprednija optika ne može jednostavno da se smanji bez uticaja na njene mogućnosti.
Izbor se zato uglavnom svodi na kompromis između debljine uređaja i mogućnosti kamera. Potpuno ravna poleđina mogla bi da izgleda jednostavnije, ali bi za takav dizajn bilo potrebno napraviti ustupke u veličini senzora, optičkom zumu ili drugim delovima sistema. Pošto su kamere postale jedna od važnijih karakteristika modernih pametnih telefona, proizvođači očigledno daju prednost njihovim mogućnostima, čak i kada to znači da će modul na poleđini biti primetno veći.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
