Bil Gejts šalje ozbiljno upozorenje: Ove poslove mašine nikako ne bi trebalo da preuzmu
Bil Gejts upozorava da svet mora ozbiljnije da se pripremi za, kako je opisao, „turbulentnu eru veštačke inteligencije“. Njegova procena je da bi napredak ove tehnologije mogao da dovede do toga da veliki broj ljudi ostane bez posla ili bude primoran da radi manje nego što želi. Suosnivač Microsofta smatra da promene neće biti ograničene samo na kancelarijska zanimanja, već da bi razvoj robotike mogao da utiče i na fizičke poslove.
Gejts zato smatra da je potrebno već sada razmišljati o načinima da se ublaži gubitak radnih mesta i omogući da širi deo društva učestvuje u ekonomskim koristima koje donosi veštačka inteligencija. Među mogućim merama navodi oporezivanje automatizacije i prekvalifikaciju radnika, ali i ideju da određeni poslovi budu „rezervisani za ljude“. Prema njegovom mišljenju, nije dovoljno samo pratiti tehnološki napredak, već je potrebno unapred razmišljati o njegovim posledicama po zaposlenost.
Roboti bi mogli da ugroze i fizička zanimanja
Uticaj veštačke inteligencije do sada se najviše povezivao sa kancelarijskim poslovima, ali Gejts smatra da bi razvoj robota mogao da promeni takvu sliku. Kako budu postajali jeftiniji i sposobniji, roboti bi mogli da se pojave u sve većem broju poslova koji zahtevaju fizički rad. Gejts je naveo da mnogi Amerikanci sa kojima razgovara ne shvataju koliko brzo napreduju roboti sposobni da obavljaju složenije zadatke.
Humanoidni roboti još nisu široko prisutni u fabrikama i uslužnim delatnostima, između ostalog zbog ograničenja sistema veštačke inteligencije i njihove trenutne spretnosti. Ipak, Gejts očekuje da bi do kraja ove decenije napredni roboti mogli da počnu da konkurišu ljudima u pojedinim fizičkim zanimanjima. Među oblastima koje je izdvojio nalaze se građevinarstvo i ugostiteljstvo, gde bi razvoj sposobnijih robota mogao da promeni način obavljanja pojedinih poslova.
Tri oblasti koje bi mogle ostati ljudske
Gejts smatra da bi društvo, kako tehnologija bude napredovala, moglo da odluči da određene poslove ne prepusti mašinama. Taj pristup opisuje izrazom „rezervisano za ljude“. Kao jedan od primera navodi saopštavanje dijagnoze neizlečive bolesti. Iako, prema njegovoj proceni, tehnički ne postoji prepreka da takvu informaciju saopšti robot, Gejts smatra da to nije razlog da mu se taj zadatak zaista poveri.
Drugi primer odnosi se na brigu o bolesnima, dok kao treću oblast izdvaja obrazovanje i zaštitu mentalnog zdravlja, gde bi ljudi i veštačka inteligencija mogli da rade zajedno uz ljudski nadzor i odgovornost. Na njegov stav o nezi posebno je uticalo iskustvo sa negovateljima koji su brinuli o njegovom pokojnom ocu nakon što je oboleo od Alchajmerove bolesti. Gejts navodi da su uspevali da prepoznaju njegove potrebe čak i kada ih nije mogao jasno izraziti, što za njega predstavlja primer brige koju smatra nezamenljivo ljudskom.
Porez na robote i automatizaciju
Jedan od Gejtsovih predloga jeste oporezivanje robota i tokena veštačke inteligencije, odnosno jedinica na koje modeli dele tekst i druge podatke tokom obrade. Prema njegovom mišljenju, takav porez mogao bi da uspori zamenu ljudi mašinama, ali bi istovremeno mogao da obezbedi sredstva za prekvalifikaciju zaposlenih i snažniju socijalnu zaštitu. Ideja se zasniva na tome da automatizacija ne bude samo pitanje smanjenja troškova kompanija, već i način da se obezbede sredstva za ljude koji zbog nje menjaju svoje zanimanje.
Gejts smatra da postojeći poreski sistem u pojedinim slučajevima podstiče kompanije da ljude zamene mašinama. Poslodavci plaćaju poreze i doprinose za zaposlene, dok se troškovi robota uglavnom mogu knjižiti kao poslovni rashod. Slične predloge iznosili su i Dario Amodei iz Antropika, koji se zalagao za snažnije oporezivanje povezano sa razvojem veštačke inteligencije, kao i OpenAI, koji je predlagao poreze povezane sa automatizovanim radom.
Smatra da za čekanje nema vremena
Gejts upozorava da bi čekanje da ljudi već ostanu bez posla ili budu nedovoljno zaposleni bilo prekasno. Prema njegovom mišljenju, veštačka inteligencija predstavlja strukturni izazov za način na koji je ekonomija organizovana i zbog toga zahteva razmišljanje i delovanje već sada. Njegova procena polazi od toga da će se uticaj tehnologije širiti kako budu napredovali i veštačka inteligencija i robotika.
Zbog toga Gejts insistira na pripremama pre nego što posledice automatizacije postanu izraženije. Njegovi predlozi obuhvataju smanjenje gubitka radnih mesta, prekvalifikaciju zaposlenih, jaču socijalnu zaštitu i razmatranje poslova koji bi mogli ostati rezervisani za ljude. Posebno izdvaja situacije u kojima ljudska empatija i sposobnost razumevanja tuđih potreba imaju važnu ulogu, dok u drugim oblastima vidi mogućnost zajedničkog rada ljudi i veštačke inteligencije uz odgovornost ljudi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
