Meta AI naočare pod novom paljbom: Milioni prolaznika navodno snimani bez pristanka
Tužba protiv kompanije Meta, koja se već bavi načinom na koji se prikupljaju i obrađuju podaci putem njenih pametnih naočara, sada je proširena novom grupom tužilaca. Ovog puta u postupak su uključeni ljudi koji sami nikada nisu kupili niti koristili ove uređaje, ali tvrde da su se našli pred kamerama i mikrofonima naočara bez svog znanja i pristanka. Njihovi advokati navode da problem nije ograničen samo na korisnike proizvoda, već obuhvata i veliki broj ljudi koji se slučajno nađu u njihovom okruženju.
Prema izmenjenoj tužbi, osoba ne mora da poseduje Meta AI Glasses da bi njena privatnost potencijalno bila ugrožena. Dovoljno je da se pojavi u kadru ili da njen glas bude zabeležen dok neko drugi koristi AI funkcije naočara. Posebnu zabrinutost izaziva tvrdnja da su među potencijalno pogođenim osobama i maloletnici. Tužioci smatraju da ovakav način prikupljanja podataka otvara šire pitanje granica privatnosti u vremenu kada uređaji sa kamerama, mikrofonima i veštačkom inteligencijom postaju deo svakodnevnog života.
Spor zbog načina obrađivanja snimaka
Postupak je pokrenut u martu, nakon istrage švedskih medija koja je ukazala na način na koji su pojedini sadržaji zabeleženi Meta pametnim naočarima navodno obrađivani. Prema svedočenjima kenijskih radnika angažovanih preko kompanije Sama, koja sarađuje sa Meta, određeni materijal je dospevao do ljudskih moderatora i bio korišćen u procesu unapređivanja AI sistema. Tvrdnje su izazvale dodatnu pažnju jer su radnici opisivali sadržaj koji je, prema njihovim navodima, uključivao vrlo privatne situacije.
U tužbi se zato problem ne predstavlja samo kao pitanje tehničke obrade podataka, već i kao mogući raskorak između načina na koji je proizvod predstavljen kupcima i onoga što se sa prikupljenim sadržajem kasnije dešava. Meta je svoje naočare opisivala kao proizvod projektovan sa privatnošću na umu, uz poruku da korisnici imaju kontrolu nad svojim podacima i sadržajem. Tužioci, međutim, tvrde da takve poruke mogu stvoriti očekivanje da sadržaj koji naočare registruju neće završiti pred ljudskim radnicima niti biti uključen u razvoj AI sistema.
U fokusu su i oni bez naočara
Izmenjena tužba pokušava da proširi odgovornost i na situacije u kojima osoba koja je snimljena nije imala nikakav odnos sa proizvodom. Prema navodima tužilaca, prolaznici, članovi porodice, prijatelji ili druge osobe u blizini korisnika nisu imali način da daju informisani pristanak pre nego što njihove slike, glasovi ili druge informacije budu zabeležene. Advokati tvrde da se takvi podaci mogu dalje obrađivati, pregledati, označavati ili koristiti za razvoj AI tehnologije.
Posebno problematičnim smatraju slučajeve u kojima naočare mogu zabeležiti izrazito lične trenutke. U javno iznetim svedočenjima pominjani su snimci ljudi koji se presvlače ili tuširaju, intimni odnosi, kao i situacije u kojima roditelji kupaju decu ili ih presvlače. U takvim okolnostima, argument tužilaca je da osoba koja se našla ispred kamere ne može realno znati da je snimana, niti može da odluči da li pristaje na kasniju obradu takvog materijala.
Broj pogođenih mogao bi biti ogroman
U izmenjenom podnesku navodi se da bi potencijalni broj ljudi čija je privatnost mogla biti obuhvaćena ovakvim praksama mogao da dostigne milione. Logika tužbe zasniva se na tome da pametne naočare ne registruju samo osobu koja ih nosi. Kamera i mikrofon mogu istovremeno zabeležiti i ljude koji se nalaze u neposrednom okruženju, uključujući njihove razgovore, izgled i aktivnosti.
Rajen Klarkson, osnivač i upravljački partner Clarkson Law Firm i jedan od vodećih advokata u postupku, ocenio je da su dosadašnje tvrdnje uglavnom bile usmerene na kupce naočara, dok se nova verzija tužbe bavi ljudima koji se nalaze „sa druge strane“ uređaja. Njegova poruka je da osoba ne bi trebalo automatski da izgubi pravo na privatnost samo zato što je neko drugi u njenoj blizini odlučio da koristi uređaj opremljen kamerom i AI funkcijama.
Meta odbacuje optužbe, AI naočare rastu
Meta je odbacila navode iz tužbe i poručila da će se protiv njih boriti. Kompanija objašnjava da njene naočare omogućavaju korisnicima da koriste AI bez potrebe da drže telefon ili drugi uređaj u rukama. Kada se koristi Meta AI, određeni podaci mogu biti pregledani kako bi se poboljšali proizvodi i korisničko iskustvo, što Meta predstavlja kao praksu koja postoji i kod drugih tehnoloških kompanija. Kompanija takođe navodi da primenjuje postupke kojima pokušava da ukloni podatke koji mogu otkriti identitet i dodatno zaštiti privatnost.
Slučaj dobija dodatnu težinu zbog brzog širenja tržišta pametnih naočara. Meta je saopštila da je tokom 2025. prodala više od sedam miliona pari svojih pametnih naočara, dok druge velike tehnološke kompanije takođe razvijaju uređaje koji spajaju svakodnevne predmete sa kamerama i veštačkom inteligencijom. Google radi na pametnim naočarima u saradnji sa Warby Parker, dok se Apple, prema izveštajima, priprema za uvođenje kamera i AI mogućnosti u svoje AirPods uređaje. Ako ovakvi proizvodi postanu još rasprostranjeniji, pitanje pristanka ljudi koji ih ne koriste moglo bi postati jedno od ključnih pitanja za čitavu industriju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
