Roboti kao deo buduće vojske: Kina već ispituje njihovu primenu u borbenim uslovima
Na Svetskim igrama humanoidnih robota u Kini prošlog meseca sve je izgledalo gotovo bezazleno. Roboti su skakali, boksovali, trčali i plesali, dok je publika sa oduševljenjem pratila njihove sve bolje rezultate, ali i padove koji su postajali materijal za internet šale. Neki od njih su na 100 metara bili brži od Juseina Bolta. A onda je, samo dva dana nakon završetka takmičenja, kineski vojni list PLA Daily povukao sasvim drugačiji zaključak.
Umesto sporta, u centru pažnje našlo se bojno polje. List Narodnooslobodilačke armije Kine pozvao je istraživače da ubrzaju prebacivanje najnovijih tehnologija iz laboratorija na vojne poligone i razvoj robotskih „boraca“. Dokumenti koje je analizovao Reuters pokazuju da ovo nije samo teorijska rasprava. Kineske vojne institucije već ispituju humanoide prema zahtevima koje postavlja rat, nabavljaju opremu za njihovu obuku i razmatraju kako bi mogli da deluju zajedno sa vojnicima.
Sledeća stanica nisu laboratorije, već rat
Istraživanja su se naročito ubrzala tokom 2025. i 2026. godine. Fokus više nije samo na tome da li robot može da hoda ili da održi ravnotežu, već na tome kako vidi teren, kako koristi ruke, kako se obučava i kako prikuplja podatke potrebne za kretanje u stvarnom okruženju. Mediji su pronašli više od 100 kineskih vojnih nabavki, akademskih radova, patenata, zvaničnih publikacija, državnih dokumenata i materijala odbrambenih kompanija koji ukazuju na taj razvoj.
Kina za to ima i ogromnu industrijsku bazu. Kineski proizvođači činili su oko 95 odsto svetskih isporuka humanoidnih robota tokom 2025. godine, prema istraživanju BofA Global Research. Dok komercijalna industrija proizvodi sve veći broj ovakvih mašina, vojne institucije ispituju kako da ih prilagode sopstvenim potrebama. Rat u Ukrajini dodatno je ubrzao interesovanje za ovakve sisteme širom sveta. Dronovi sa veštačkom inteligencijom već menjaju izviđanje i napade, dok se roboti koriste za prenos opreme i izvlačenje ranjenih.
U kineskom scenariju roboti ulaze prvi
Kineski vojni istraživači već su opisali kako bi humanoidi mogli da izgledaju u jednom od najtežih oblika borbe napadu na grad. U radu objavljenom u avgustu 2025. godine, istraživači testnog centra Nacionalnog univerziteta za odbrambenu tehnologiju u Sijanu zamislili su jedinicu sa šest „borbenih robota“. Među njima bi bili humanoidi, robotski psi i bespilotna vozila. Podeljeni u dva jurišna tima, zajedno sa vojnicima prolazili bi kroz zgradu koju drži protivnik, sprat po sprat i prostoriju po prostoriju.
Autori su računali da bi oprema potrebna za takav scenario mogla da bude dostupna u narednih pet do deset godina. Nisu, međutim, objasnili kako bi roboti birali ciljeve, kakvo bi naoružanje nosili ili šta bi se dogodilo kada bi se među borcima našli civili. I upravo tu počinje problem. Humanoid ima dve ruke i dve noge, što mu teoretski omogućava da se penje, kreće i manipuliše predmetima na način sličan čoveku. Ali za izviđanje ili logistiku, jednostavniji robotski sistemi sa četiri noge, točkovima ili gusenicama uglavnom bi bili jeftiniji i lakši za masovnu upotrebu.
Od pomagača do vojnika koji puca
Još uznemirujući deo kineskih vojnih razmatranja odnosi se na samu ulogu robota. U tekstu objavljenom u julu 2025. godine u listu PLA Daily navodi se da bi se zadaci humanoida vremenom mogli pomeriti od podrške borbi ka njihovom direktnom učešću. U istom tekstu razmatrana je i mogućnost da robot dobije dozvolu da puca na živu metu nakon što čovek potvrdi njen identitet.
Kineska vojska je u decembru objavila i montažu generisanu veštačkom inteligencijom u kojoj humanoidni i četvoronožni vojni roboti nadjačavaju odbranu Tajvana u zamišljenom budućem sukobu. Kina nije jedina koja razmatra takvu budućnost. Američka vojska je prošle godine pokrenula takmičenje za razvoj „militarizovanih humanoidnih sposobnosti“. Predviđene uloge uključuju izviđanje, obezbeđenje, uklanjanje prepreka, rad sa opasnim materijalima, kao i ofanzivne i defanzivne zadatke u urbanim sredinama.
Od simulacije infiltracije do robota Fuxi
Kineski interes za vojne humanoide postao je vidljiviji još 2024. godine, kada su Nacionalni univerzitet za odbrambenu tehnologiju i Akademija vojnih nauka organizovali forum o odbrambenim tehnologijama sa posebnom sesijom o vojnoj primeni humanoidnih sistema. Godinu dana kasnije, univerzitet je organizovao takmičenje u kojem su roboti simulirali „infiltraciju iza neprijateljskih linija“. Zadatak je bio da uđu u određeno područje, naprave njegovu mapu i pronađu ciljeve. U drugom scenariju roboti su trebalo da proveravaju identitet, sprovode kontrole discipline i patroliraju vojnim bazama.
U međuvremenu su se pojavile i konkretne vojne nabavke. U maju 2025. godine Narodnooslobodilačka armija raspisala je tender za humanoidnog robota, uključujući instalaciju i tehničku obuku. Četiri meseca kasnije tražen je sistem za inteligentnu percepciju i precizne operacije humanoidnog robota. U junu ove godine vojska je predvidela oko 300.000 dolara za sistem koji bi prikupljao i označavao podatke sa kamera, radara i senzora pokreta, uključujući podatke o terenu kojim bi humanoidi mogli da se kreću. Do 2026. godine razvoj je stigao i do kineske odbrambene industrije. Kompanija Norinco razvila je humanoida Fuxi, za kojeg navodi da može da obavlja stražarske zadatke, izviđa, patrolira i radi u opasnim uslovima.
Problem nije robot, već odluka čoveka
Fuxi se može povezati sa sistemom za daljinsko upravljanje kompanije Norinco, tako da čovek kontroliše humanoida sa udaljene lokacije. To za sada rešava deo problema koji stručnjaci smatraju jednim od najvećih kod ovakvih mašina: njihovu sposobnost da samostalno donose odluke u haotičnom okruženju. Malkolm Dejvis, analitičar Australijskog instituta za stratešku politiku, smatra da humanoidi trenutno nisu praktični kao borbeni sistemi. Njegova procena je da bi situacija mogla da bude drugačija za pet do deset godina.
Ali tada se otvara još teže pitanje. Ako humanoid jednog dana bude dovoljno autonoman da samostalno deluje na bojnom polju, moraće da razlikuje vojnika od civila, ali i borca koji se predaje od onoga koji nastavlja borbu. Međunarodni komitet Crvenog krsta upozorio je da autonomni sistemi mogu imati problema upravo sa prepoznavanjem predaje, jer takva odluka zavisi od ponašanja, okolnosti i namere. Američka vojska zahteva pravnu proveru i realistična testiranja autonomnog oružja, dok je kinesko ministarstvo odbrane u martu saopštilo da oružje zasnovano na veštačkoj inteligenciji treba da ostane pod ljudskom kontrolom. Ipak, sva ta pitanja nisu zaustavila kinesko istraživanje humanoida za vojnu upotrebu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
