Pažnja, pojavili se zero-click napadi! Mogu da vam uđu u telefon bez da klinkete bilo šta!

Jedan od najpoznatijih primera je Pegasus, komercijalni špijunski softver koji je godinama u centru međunarodnih istraga i izveštaja o digitalnom nadzoru.

Danas se pod pojmom špijunskog softvera, odnosno spyware-a, podrazumeva široka grupa programa namenjenih tajnom prikupljanju informacija. Neki prate aktivnosti korisnika, drugi pokušavaju da dođu do poruka, fotografija, kontakata ili podataka o kretanju, dok najnapredniji mogu da omoguće pristup osetljivim funkcijama uređaja. Spyware je, pritom, samo jedna vrsta zlonamernog softvera, poznatijeg kao malware, koji obuhvata i programe namenjene krađi podataka, iznudi novca ili ometanju rada uređaja.

Pegasus, Predator i Graphite: alati za tajni nadzor

Pegasus je razvio izraelski NSO Group, a ovaj program postao je jedan od najpoznatijih primera komercijalnog špijunskog softvera. Ovakvi alati predstavljaju posebnu bezbednosnu pretnju jer mogu da iskoriste ranjivosti u operativnom sistemu ili aplikacijama kako bi pristupili uređaju. Slični proizvodi, poput Predator-a i Graphite-a, takođe se pominju u izveštajima o naprednim tehnologijama za nadzor. 

Razlika između običnog digitalnog napada i napada špijunskim softverom često je u tome koliko je teško primetiti da se nešto dogodilo. Kod klasičnih prevara korisnik može da dobije sumnjiv mejl, poruku ili link koji ga navodi da otvori zaraženi sadržaj. Napredniji napadi, međutim, mogu da iskoriste bezbednosni propust u sistemu ili aplikaciji, zbog čega korisnik ne mora nužno da klikne na bilo šta i baš zato se ovakvi napadi smatraju posebno ozbiljnim.

Šta su napadi bez klika?

Posebno zabrinjavaju takozvani zero-click napadi, kod kojih žrtva ne mora da otvori link, preuzme datoteku ili instalira sumnjivu aplikaciju. Napadač pokušava da iskoristi propust u softveru koji obrađuje određenu poruku ili drugi sadržaj, a ako je napad uspešan, može da dobije pristup uređaju. To ne znači da je svaki telefon ranjiv na ovakve napade, niti da je dovoljno samo primiti poruku da bi neko automatski preuzeo kontrolu nad mobilnim. Ishod ovde zavisi od konkretne ranjivosti, verzije sistema i drugih bezbednosnih okolnosti.

Kod ovakvih napada posebno je nezgodno to što ne moraju da ostave očigledan trag poput nepoznate aplikacije na početnom ekranu. Ipak, ne postoji pouzdan univerzalni znak na osnovu kojeg korisnik može sam da zaključi da je telefon zaražen. Brže pražnjenje baterije, zagrevanje ili neobično ponašanje uređajamogu imati brojne uzroke i sami po sebi nisu dokaz špijuniranja. 

Da li telefon stalno sluša razgovore?

Mnogi su se bar jednom zapitali zašto im se na internetu pojavi reklama za proizvod o kojem su malopre razgovarali.Iako takva situacija može da deluje kao dokaz da mobilni telefon neprekidno prisluškuje razgovore, sama pojava reklame to ne dokazuje. Oglašivački sistemi mogu da koriste različite podatke, uključujući aktivnost na internetu, interesovanja, lokaciju i ponašanje u aplikacijama, kako bi procenili šta bi korisnika moglo da zanima. Zbog toga oglas ponekad deluje neverovatno precizno i bez tajnog snimanja razgovora.

To, međutim, ne znači da je rizik od zloupotrebe mikrofona izmišljen. Američka Federalna komisija za trgovinu (FTC) je 2016. upozorila programere aplikacija na softver koji je mogao da koristi mikrofon za detekciju posebnih zvučnih signala iz televizijskih reklama. Slučaj je pokazao da aplikacije i dodatne softverske biblioteke mogu prikupljati podatke na načine koje korisnici ne očekuju. Zato je važno proveriti zašto neka aplikacija traži pristup mikrofonu i da li joj je ta dozvola zaista potrebna za funkciju koju obavlja.

Kako da proverite ko ima pristup mikrofonu i kameri

Dobra vest je da savremeni telefoni imaju ugrađene kontrole koje korisnicima pomažu da prate pristup osetljivim funkcijama. Na Android uređajima, na primer, indikator na ekranu pokazuje kada aplikacija koristi mikrofon ili kameru, a korisnik može da proveri koja aplikacija je pristupila tim funkcijama. U podešavanjima je moguće pregledati dozvole i ukinuti pristup aplikacijama kojima mikrofon ili kamera nisu potrebni. 

Najbolje je da se povremeno pregledaju dozvole za mikrofon, kameru, lokaciju, kontakte i fotografije, kao i da se uklone aplikacije koje se više ne koriste. Operativni sistem i aplikacije treba redovno ažurirati jer bezbednosne zakrpe mogu da zatvore propuste koje napadači pokušavaju da iskoriste. Aplikacije je preporučljivo preuzimati iz zvaničnih prodavnica, ali ni to nije apsolutna garancija bezbednosti. Ako postoji sumnja na ciljano špijuniranje, samo vraćanje telefona na fabrička podešavanja ne treba smatrati sigurnim dokazom da je problem rešen.

Najvažnije je da ne paničite zbog svake čudne reklame ili kratkotrajnog problema sa telefonom, ali ne treba ni olako davati aplikacijama pristup svemu što zatraže.

Pametni telefon jeste moćan računar koji u sebi čuva veliki deo privatnog života, a njegova zaštita počinje od ažuriranja, pažljivog izbora aplikacija i redovne provere dozvola. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.