Od 1. januara 2027: Još jedna EU zemlja zabranila 15-godišnjacima društvene mreže
- Grčki parlament usvojio je zakon kojim se deci mlađoj od 15 godina zabranjuje korišćenje društvenih mreža, a primena počinje 1. januara 2027. godine.
- Vlasti kao razlog navode zaštitu dece od sajber-nasilja, prekomernog korišćenja ekrana i drugih rizika digitalnog sveta.
- Platforme će morati da pronađu način provere starosti korisnika uz zaštitu privatnosti, što je novi izazov za tehnološke kompanije.
Nova pravila trebalo bi da stupe na snagu 1. januara 2027. godine, a cilj je da se deca zaštite od sajber-nasilja, prekomernog korišćenja ekrana i drugih rizika digitalnog sveta.
Odluka Grčke pokazuje da se odnos prema društvenim mrežama menja i na nivou države. Instagram, TikTok, Fejsbuk i druge platforme odavno su deo svakodnevice mladih, ali vlasti sve otvorenije postavljaju pitanje da li deca treba da imaju neograničen pristup servisima koji se utrkuju za njihovu pažnju.
Zabrana stiže od 2027. godine
Prema izveštaju agencije Rojters, grčki parlament je odobrio zakon kojim se ograničava pristup društvenim mrežama deci mlađoj od 15 godina. Početak primene predviđen je za 1. januar 2027. godine. To znači da se pravila ne odnose samo na decu koja tek žele da naprave nalog, već je važno i kako će se nova ograničenja primenjivati na postojeće korisnike.
Grčka se ovim pridružuje sve većem broju zemalja koje traže način da ograniče uticaj društvenih mreža na decu i tinejdžere.
Zašto država želi da ograniči društvene mreže?
Grčka vlada kao jedan od glavnih razloga navodi zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na zdravlje i bezbednost dece. Među problemima koji se posebno ističu jesu nedostatak sna, slabija koncentracija i manje vremena za druženje uživo. Vlasti žele da pomognu roditeljima da deci postave jasnije granice u korišćenju telefona i aplikacija.
Poseban problem predstavlja takozvano beskonačno skrolovanje jer korisnik može satima da prelazi sa jednog snimka na drugi, budući da mu aplikacija neprestano nudi novi sadržaj.
Tehnološke kompanije dobijaju težak zadatak
Prema izveštaju Rojtersa, grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da platforme imaju dva i po meseca da osmisle način provere starosti korisnika uz zaštitu njihove privatnosti. To je jedan od najvažnijih praktičnih izazova: društvene mreže moraju da utvrde ko ispunjava uslove za korišćenje, a da pritom ne prikupljaju više ličnih podataka nego što je potrebno.
Običan unos datuma rođenja nije naročito pouzdano rešenje, jer korisnik može da unese pogrešan datum. S druge strane, provera identiteta pomoću ličnih dokumenata otvara pitanja zaštite osetljivih podataka. Zbog toga se u Evropi razmatraju i sistemi koji mogu da potvrde da li neko ima određeni broj godina, bez nepotrebnog otkrivanja njegovog punog identiteta.
Grčka nije jedina koja uvodi ograničenja
Podsetimo, Australija je postala prva zemlja koja je uvela zakonsku zabranu korišćenja određenih društvenih mreža za mlađe od 16 godina. I u Evropi se razmatraju različiti modeli ograničavanja pristupa, a pojedine zemlje već su preduzele konkretne korake.
Evropska komisija je predstavila predlog propisa poznatog kao EU KIDS Act, koji predviđa zajednička pravila za zaštitu dece na internetu. Predlog uključuje zabranu samostalnih naloga na društvenim mrežama za mlađe od 13 godina, ograničene naloge pod nadzorom roditelja za uzrast od 13 do 14 godina i mogućnost samostalnog otvaranja naloga od 15. godine.
Šta će biti sa decom koja već imaju naloge?
Jedno od ključnih pitanja jeste kako će se nova pravila primenjivati na profile koje deca već koriste. Sama odluka o zabrani ne znači da je tehnički način sprovođenja automatski rešen. Platforme će morati da usklade svoje sisteme sa zakonom, a detalji primene i kontrole starosti biće važni za to kako će ograničenja izgledati u praksi.
Za roditelje to znači da će, osim razgovora sa decom o vremenu provedenom na telefonu, biti važno da prate i zvanična obaveštenja aplikacija koje njihova deca koriste. Za tinejdžere, s druge strane, promena može da znači da više neće moći da koriste pojedine platforme na isti način kao do sada.
Da li je zabrana dovoljna?
Starosna ograničenja mogu da smanje pristup određenim platformama, ali sama po sebi ne rešavaju sve probleme sa kojima se deca susreću na internetu. Sajber-nasilje, štetan sadržaj, nepoznate osobe i pritisak zbog poređenja sa drugima zahtevaju i bolju zaštitu unutar aplikacija, digitalnu pismenost i podršku roditelja. Evropska komisija zato u svom predlogu, pored starosnih granica, naglašava i bezbedniji dizajn digitalnih usluga.
Za tehnološke kompanije ovo je signal da se od njih sve više očekuje da preuzmu odgovornost za način na koji njihove platforme utiču na najmlađe korisnike. Za roditelje ostaje važno da razgovaraju sa decom o tome šta gledaju, sa kim komuniciraju i koliko vremena provode pred ekranom, a za tinejdžere, koji su odrasli uz telefone i društvene mreže, predstojeće promene mogle bi da budu prvi ozbiljniji susret sa granicama koje im ne postavljaju samo roditelji već i zakon.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
