On je zabunom naišao na nalaz softvera za veštačku inteligenciju koji je razvio njegov poslodavac, BenevolentAI, londonski startap, gde je potpredsednik farmakologije. Kompanija je kreirala svojevrsni pretraživač steroida koji kombinuje podatke o industriji lekova sa informacijama prikupljenim iz naučno-istraživačkih radova. Koristeći softver, Ričardson je identifikovao lek za reumatoidni artritis koji bi mogao ublažiti neke od najtežih efekata novog virusa, bolest koja je sada poznata kao Covid-19. Virus i ta ideja napredovali su naglo tokom nedelja.
U februaru su Ričardson i drugi u kompaniji BenevolentAI objavili dva istraživačka rada izlažući svoju hipotezu i dajući dokaze. Privukli su pažnju Eli Lili, koja prodaje lek za artritis, poznat kao baricitinib, pod brendom Olumiant. Lili je ove nedelje najavila da sarađuje sa američkim Nacionalnim institutom za alergiju i zarazne bolesti na velikom kliničkom ispitivanju leka na hospitalizovanim pacijentima Covid-19.
Petrik Džonson, predsednik odeljenja za biomedicinu Lili, kaže da njegova grupa ranije nije razmišljala o baricitinibu kao sredstvu za lečenje zaraznih bolesti. "Mislim da će Covid-19 na mnogo načina promeniti način na koji radimo", kaže on. Kliničko ispitivanje bi trebalo da počne u SAD ovog meseca i moglo bi da se proširi na pacijente u Evropi i Aziji. Rezultati se očekuju već krajem juna. Džonson kaže da su obično potrebne godine da se dizajnira, organizuje i pokrene provera. Brz napredak od početne ideje do kliničkog ispitivanja pokazuje koliko široko izgledaju istraživači i kompanije koje se bave lekovima dok pokušavaju da zaustave pandemiju koronavirusa.
"Ne mogu da garantujem da će baricitinib uspeti, ali postoji ogromna nezadovoljna potreba", kaže Džonson. „Ne znamo kako da se lečimo ovim pacijentima.“ Priča takođe naglašava potencijal računara i veštačke inteligencije koji bi pomogli tom naporu. Od 1950-ih, vreme i troškovi razvoja novih lekova eksponencijalno su porasli, delom i zbog viših bezbednosnih standarda. Neki investitori i farmaceutske kompanije veruju da računarska snaga i algoritmi mogu u nekim slučajevima skratiti razvojni ciklus. Lili i ostali divovi kao Fajzer imaju partnerstva sa startapom Silicijske doline Atomvajz, koji koristi tehnologiju mašinskog učenja kako bi pronašao nova jedinjenja koja ciljaju određene biološke molekule.
Prošle godine Atomvajz je pomogao istraživačima Stanforda da pronađu način da ciljaju enzim za koji su otkrili da se nakuplja u ćelijama pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. BenevolentAI ima sličnu tehnologiju i sopstvena partnerstva, sa Novartisom o raku i AstraZeneca o bolesti bubrega. Kada su Ričardson i drugi iz BenevolentAI odlučili da preuzmu novi koronavirus, nadali su se da će pronaći postojeći lek koji bi mogao biti ponovo iskorišćen, kako bi se smanjile bezbednosti i regulatorne prepreke. Ali o neprijatelju nisu mnogo znali virus je bio - i na mnogo načina još uvek - previše nov da bi se u potpunosti mogao okarakterisati.
Ričardson je započeo svoja istraživanja u sistemu BenevolentAI tražeći načine da se meša u mehanizam putem kojeg povezani i poznatiji koronavirusi, kao što je SARS, upadaju u ćelije osobe. Softver BenevolentAI može ponuditi interaktivne vizualizacije veza između bolesti, simptoma i bioloških procesa, dobijenih iz baza podataka i algoritama mašinskog učenja koji obrađuju tekst u naučnim radovima. Šarena mreža proteina i gena koju je Ričardson smišljao predstavila je neke obećavajuće ciljeve. "Visio sa dna grafikona bio je bledo plavi odeljak koji je iskočio sa stranice", kaže Ričardson. Bila je to gomila gena koji regulišu ćelijsku mašinu koja koronavirus koristi da bi ušao i inficirao ćeliju. Iskopavanje te mašinerije ciljajući te gene pomoću leka može da uspori virus. Ričardsonov Eureka momenat je nastupio nakon što je potražio odobrene lekove koji bi specifično ciljali na dva najvažnija gena u tom grču i koji bi mogli biti efikasni sa malom dozom. "Jedan je bio prvi na listi", kaže Ričardson.
Hipoteza BenevolentAI-ja objavljena je u pismu uglednom medicinskom časopisu Lanset početkom februara. Detaljnije praćenje citira dalje rezultate baze znanja kompanije koja sugeriše da protivupalni mehanizmi koji čine baricitinib efikasnim protiv reumatoidnog artritisa mogu da pomognu ugušenju imunološkog odgovora van kontrole nazvanog oluja citokina koja može oštetiti pluća i drugo organi ljudi sa teškim slučajevima Covid-19. Baricitinib je efikasan kod reumatoidnog artritisa jer inhibira protein koji učestvuje u imunološkom odgovoru koji je iznad vrha i izaziva karakterističan bol u zglobovima. Isti protein je uključen u oluje citokina poput onih viđenih u Covid-19.
Džonson kaže da je neočekivani predlog BenevolentAI-a nagnao Lili da ispita svoje podatke o baricitinibu. Kompanija je takođe razgovarala sa spoljnim istraživačima koji su radili nove laboratorijske testove na lek. Lilijevi stručnjaci zaključili su da su zasluge hipoteza BenevolentAI, posebno ideja da bi lek mogao da ublaži opasne oluje citokina Covid-19. Kompanija je pronašla potkrepljujuće dokaze u rezultatima ranih testova baricitiniba u teškim slučajevima Covid-19 od strane lekara u Italiji inspirisanih radom BenevolentAI-ja. Tada je započeo razgovore s vladinim institutom za zarazne bolesti o pokusu za testiranje efekta leka na Covid-19 pacijente. Postoje razlozi za oprez. Mnogi obećavajući lekovi ne čine ih kroz klinička ispitivanja, jer nisu bezbedni ili efikasni koliko se nadaju. Baricitinib dolazi sa podebljanim upozorenjem koje je odredila Uprava za hranu i lekove da korisnici rizikuju da „razviju ozbiljne infekcije koje mogu dovesti do hospitalizacije ili smrti“. To je zato što remećenje imunološkog sistema osobe, čak i da zaustavi jednu bolest, može ih ostaviti ranjivijim na nove infekcije.
Enio Favali, šef klinike za artritis u Institutu Gaetano Pini-CTO u Milanu, Italija, i tri kolege napisali su odgovor na jedan od radova BenevolentAI o baricitinibu za Covid-19, napominjući da se zna da pacijenti na reumatoidnom artritisu na leku sa povećanim rizikom od virusnih infekcija, posebno šindre. Kaže da bi bilo teško da shvatiti kada tačno davati lek pacijentu Covid-19 bez narušavanja sposobnosti tela da se bori protiv virusa. „Prerano ili prekasno može biti čak i kontraproduktivno“, kaže Favali.
Jaebok Čoi, profesor sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu koji je pokazao da lek može da spreči telo da odbaci transplantaciju koštane srži, slaže se da rizik povećanja ranjivosti pacijenata na infekcije zahteva pažnju. "Ne sumnjam da će baricitinib biti efikasan na citokinske oluje", kaže Čoi. "Moja briga je kako će to uticati na antivirusnu aktivnost imunog sistema." Džonson iz Lilika kaže da će pacijenti Covid-19, verovatno, morati da uzimaju lek samo jednu ili dve nedelje, njihove nuspojave mogle da se razlikuju od onih kod ljudi koji koriste baricitinib za dugotrajno lečenje reumatoidnog artritisa.
Kurir.rs/Wired Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
