Danas će vas deda Bas staviti u krilo da vam priča šta je nekad bilo. Napisah onomad da su, dok su bili na vlasti, opozicioni ženski polni organi muškog roda davali sve od sebe - i pritom udarnički punili džepove - da slučajno ne ostave ni kamen na kamenu od započete emancipacije srpskog društva i transformacije Srbije iz plemenskog mačjeg jebališta u pravnu državu, na kojima su udarnički radili uglavnom Đinđić, Batić, Korać i još nekolicina, dok su ostali dosovci uglavnom punili džepove i udarali se šapicama u grudi od neizmerne sreće što im je bavljenje politikom omogućilo da (neki, bogme, i prvi put u životu) besplatno dođu do mindže.
Dobro de, kontao sam, ovaj svet je Božija džungla, ne uređeni zoološki vrt, slabost ljudska je velika, zev večno gladnih guzica ogroman, nasleđe teško, greške u politici su pravilo, ne izuzetak, loša politika, konačno, nije krivično delo, a svijet je ovaj tirjan tirjanima, kamoli demokratama, eto, tako sam računao godine 2012.
Iste te godine sam računao i da će DS - za ostale stranke me nije ni bilo briga - momentalno ustati nakon izbornog poraza, otresti prašinu sa kaputa, uvideti greške, kurtalisati se muljatora i lopuža, pregrupisati se i krenuti u političku borbu za ponovno osvajanje vlasti. Tako to ide u svetu. Ali ne i u Srbiji.
Brzo se pokazalo da uzalud behu sve nade moje i da mi je računica bila pogrešna. Nokautiran (neočekivanom) pobedom SNS - inače tesnom - DS sa Tadićem na čelu zapao je u anafilaktički šok, potom u katatoniju i na kraju u stupor. (Obavestite se na Vidikipediji šta znače navedena patološka stanja.)
Potom je krenuo višegodišnji teatar apsurda. Zajedno sa DS i njegovim alfa mužjakom, Tadićem - u anafilaktički šok je zapala i tzv. demokratska, građanska, bolja, pristojna itd. Srbija. Još uvek su džumle u šoku. I još se čudom ne mogu načuditi kako se dogodilo „da prljavi, krezavi, glupi i ružni radikali“ preuzmu vlast.
Kako već rekoh, imam razumevanja za ljudske slabosti i greške, ali narcizam, endorasizam i licemerje su mi muka duhu. Sledstveno sam u Famoznom stao objavljivati mini-serijale u kojima sam faktografski potkrepio i empirijski dokazao da su „ružni, prljavi i zli radikali“ došli na vlast zato što se nisu cepali, što su udarnički radili i što nisu odustajali od radikalskog koncepta „narodne države“, za razliku od DS, koji se sutradan posle Đinđićeve sahrane posrao na program DS, uortačio se sa glavnoosumnjičenim u zaveri za Đinđićevo ubistvo, odustao od započete institucionalizacije i vratio se na stari put grešnika. Biće reči o zbivanjima na tom putu.
Godinama sam traćio terabajte i terabajte na dokazivanje da koncept „narodne države“, u kojoj vrhovni narodni domaćin deli brašno i zejtin i daje miraze - koji je i meni teška muha duhu - u Srbiji ima tradiciju dugu 150 godina i da je, kao i svi politički koncepti, legitiman kad se na vlast uspentra regularnim putem - izborima. Prekardaših.
Nastavak u sledećem broju.
(Kurir.rs / Foto: Marina Lopičić)
NE PROPUSTITE
