Uokviru posete Kragujevcu, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, Tatjana Matić, obišla je prostor Vojno-tehničkog zavoda i Kuću Đure Jakšića u kojoj je predstavljen projekat Balkanske vinske mreže. Pre obilaska Vojno-tehničkog zavoda, ministarka Matić se susrela sa gradonačelnikom Kragujevca, Nikolom Dašićem i članovima njegovog tima, a na ovom prijemu razgovaralo se o strateškom razvoju turizma u Kragujevcu i budućim projektima.
Razgovarali smo o mnogim projektima, ali i o potencijalima koje pruža grad Kragujevac. Obišli smo prostor Vojno-tehničkog zavoda. Činjenica je da je to staro srce Kragujevca koje mi treba da probudimo. To je ogroman potencijal, jer ovakav kompleks ne postoji na prostoru, odavde pa do Nemačke, i to je nešto čime bi Kragujevac mogao ozbiljno da konkuriše kao turistička destinacija – kazao je Dašić.
Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija istakla je da je ovo ministarstvo u periodu od 2015-2021. godine uložilo oko 61,9 miliona dinara u različite infrastrukturne projekte u Kragujevcu.
Podržali smo rekonstrukciju Dečjeg odmarališta na Kopaoniku, sređivanje jezera Bubanj, mnogobrojne manifestacije i promotivne aktivnosti, kao što je „Arsenal fest“ koji će se uskoro održati i koji ima tu čast da otvori sezonu, posle skoro godinu i po dana neodržavanja ovakvih događaja. Ovo što sam videla danas na prostoru Kneževog arsenala, mogu da kažem da je za mene jedno veliko otkrovenje. Smatram da Kragujevac poseduje neverovatnu turističku destinaciju i resorno ministarstvo će pružiti punu podršku u svakom smislu da taj prostor dobije adekvatnu upotrebnu vrednost, da se renovira. U Srbiji takvog lokaliteta nema, takvog prostora sa takvim objektima. Mislim da je to skriveno blago koje Kragujevac mora da iskoristi – rekla je ministarka Matić.
Ministarstvo daje punu podršku Balkanskoj vinskoj mreži zato što ona daje jedan dodatni imput i ohrabrenje za razvoj regionalnog zajedničkog tržišta. Čitav Balkan, kada bi se ujedinio u ovoj priči, mogao bi da bude čpeta vinska regija u svetu.
Kada smo pre četiri godine počeli da razvijamo ovaj koncept Balkanske vinske mreže, pokušali smo da čitav Balkan pozicioniramo kao vinsku regiju. U ovom trenutkom, mrežom je obuhvaćena teritorija Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije. Najveći deo mreže čine udruženja vinara, oni čine oko 80%, dok preostalih 20% čine organizacije za podršku, poput naše, regionalne razvojne agencije i nevladine organizacije koje podržavaju tehničko funkcionisanje same mreže i osmišljavaju programe i projekte – kaže Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.
Postoje brojni izazovi na tom putu. Jedan od njih je unapređenje tržišta radne snage, pre svega kvalifikovane i u tom smislu planirana je saradnja sa obrazovnim institucijama i tržištem rada. Druga oblast vezana je razvoj saradnje sa nosiocima znanja, predstavnicima iz oblasti nauke i tehnologije, pa je moguća regionalna razmena resursa. Treća oblast je Balkanska vinska tura i to je nešto što najbrže može da se realizuje. Nalazimo se u prvoj fazi, mapiranja potencijalnih ruta kako bismo već u narednoj fazi ušli u izgradnju samog turističkog proizvoda.
Grad Kragujevac
