Osim što se izgradnjom novih i rekonstrisanjem postojećih bolnica, ali i nabavkom najsavremenije medicinske opreme drastično menja slika srpskog zdravstva, istovremeno se i građanima Srbije obezbeđuje znatno bolja zdravstvena nega.
Četvorostruko veća izdvajanja za zdravstvo
Uprkos kritikama pojedinih opozicionih političara da aktuelna vlast vodi lošu zdravstvenu politiku, te da je trošenje novca u zdravstvu velika nepoznanica, statistika i zvanični podaci ih ipak demantuju, jer upravo oni potvrđuju da je u srpsko zdravstvo od 2013. godine uloženo više od pola milijarde i to evra samo u infrasturkru i opremu.
Kada je reč o zaposlenima, podaci pokazuju da je takođe od 2013. godine zaposleno 25.270 radnika u zdravstvu, dok je odobreno 10.449 specijlalizacija i užih specijalizacija.
Ako uporedimo statističke podatke, jasno se vidi da u poslednjih deset godina ulaganje u zdravstvo iz godine u godinu konstantno raste. Ove i prošle godine iz budžeta je za Ministarstvo zdravlja izdvojeno po 32 milijarde dinara. To je gotovo duplo više od budžeta za 2019. godine, kada je bio nešto veći od 18 milijardi dinara Od 2014. Do 2016. budžeti za zdravstvo su se kretali u rasponu od 12,6 do 13,8 milijardi dinara.
Rekordno nizak budžet bio je 2012. kada je za ovaj sektor bilo izdvajano svega 8,7 milijardi dinara godišnje. To dalje znači da se danas za ovaj važan resor izdvaja čak četiri puta više nego pre samo 9 godina!
Džinovski koraci načinjeni u zdravstvu
Analitičar i profesor sociologije Vladimir Vuletić ističe da je činjenica da ukoliko želimo da imamo jaku ekomomiju, ključ za to jačanje imfrastrukture, obrazovanje ljudi, i prevashodno njihovo zdravlje.
Zdravlje ljudi je najvažniji resusrs, a to se naročito uspeva ovakvom politikom ulaganja i materijalnih i nematerijalnih resursa. Svakom građaninu je jasno da i sada u vreme pandemije Srbija raspolaže najsavremenijom opremom, kao i lekarima, što građani prepoznaju kao sigurnost i jednu vrstu spokoja. Čini mi se da se loš trend odlaska naših lekara i medinicinskih radnika smanjuje što dodatni pokazatelj da stvari idu na bolje – ističe Vuletić.
Čuveni srpski kardiolog, profesor Miljko Ristić kaže da je činjenica da je u Srbiji zdravstvo bilo zapostavljano, “možda čak i poslednjih 50 godina, ali da se stvari, ipak, menjaju na bolje”.
- Moram priznati da se poslednjih sedam, osam godina ulaganja u zdravstvo išla džinovskim koracima. Treba još dosta toga da se uradi, ali dobro je da posle decenije uskoro biti završen Klinički centar Srbije – naglasio je Ristić.
U Vojvodini sprovodimo najmoderniju dijagnostiku
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Edita Stokić podseća da su “u cilju obezbeđenja boljih uslova za lečenje građana Vojvodine, u KCV načinjene su kompletne rekonstrukcije devet organizacionih jedinica uz istovremenu nabavku brojne medicinske i nemedicinske opreme”.
- Poslednja završena rekonstrukcija obuhvatila je Klinike za interne bolesti u skladu sa svim novim tehnološkim rešenjima koja pruža najsavremenije uslove za hospitalno lečenje pacijenata, a sa radom je počela i novoizgrađena Kovid bolnica u Novom Sadu. Dugo očekivani radovi na lamelama B i C Ugrentno-dijagnostičkog centra KCV počeli su krajem 2020. godine.
Nabavkom savremene medicinske opreme omogućeno je u KCV sprovođenje najmodernijih i najpreciznijih postupaka dijagnostike, lečenja i sporovođenja operativnih zahvata svih hiruških disciplina. Sve ovo je omogućilo da KCV bude efikasna i efektivna visokospecijalizovana zdravstvena, naučno istraživačka i nastavna ustanova, posvećena pružanju kvalitetnih zdravstvenih usluga tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite – navela je prof. dr Stokić.
Izgradnja kovid bolnica: Ulaganje u zdravstvo se uvek isplati
Među najvažnijim projektima svakako je izgradnja tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.
Svojevrstan rekord postignut je jer su, uprkos pandemiji, za nepunih deset meseci otvorene čak tri kovid bolnice. Poslednja je otvorena u Novom Sadu i to samo četiri meseca od početka izgradnje, na površini od 19.500 kvadata, kapaciteta 600 kreveta.
Pre nje, krajem prošle godine otvorene su kovid bolnce u Batajnici i Kruševcu. Izgrađene su uprkos pandemiji, a moći će i da se koriste kao nekovid objekti kada se pandemija okonča.
Neki od velikih projekata urađeni su nakon decenijskog zanemarivanja. Tako je Klinički centar Niš dobio novo ruko kada je krajem 2017. godine ponovo otvoren nakon rekonstrukcije i izgradnje novog objekta. Samo u ovaj projekat uložno je 32 miliona evra.
Rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije ulazi u završnu fazu, kao i radovi na Kliničkom centru Vojvodine, gde su već zgrade Interne klinike i Neurohirurgije potpno rekonstruisane.
Za Klinički centar Kragujevac u januaru 2021. godine raspisan je poziv za idejno ešenje, pa se uskoro i tu kreće u realizaciju.
- Radimo na 11 opštih bolnica, na još dva velika Klinička centra. Verujem da će se ulaganja u zdravstvo na najbolji mogući način isplatiti, kroz očuvanje zdravlja ljudi, duži životni vek, a to dalje vodi da tome da će ekonomski rast Srbije biti veći i snažniji nego ranije - rekao je pre nekoliko meseci Vučić. On je takođe najavio i da će u Klinički centar u Užicu u naredne četiri godine biti uloženo 80 miliona evra.
Činjenice i brojke
- 32 milijarde dinara izdvojeno iz budžeta za Ministarstvo zdravlja za 2021.godinu
- 25.270 radnika zaposleno u zdravstvu
- 10.449 specijalizacija i užih specijalizacija odobreno
- Rekonstruisan VMC „Karaburma“
- U toku je prva faza radova na rekonstrukciji Opšte bolnice u Pirotu
- Prošle godine otpočela je i rekontrucija paviljonskog dela Opšte bolnice u Vranju
- 5,2 milijarde dinara ulaže se u drugu fazu rekontrukcije Opšte bolnice u Leskovcu
- Glavna bolnička zgrada u Kikindi koja se sagrađena pre četiri decenije, i tri objekta u krugu bolnice stara skoro duplo više, dobiće potpuno novi izgleddi
- Sledi kompletna rekonstukcija u Čačku, gde e se graditi 24.000 kvadrata nove hiruške bolnice
- Rekonstrukcija opšte bolnice u Aranđelovcu biće gotova do kraja godine
(Alo!/Kurir.rs)
