Među počiniocima porodičnog nasilja ima i onih koje policija i po 20 puta privodi zbog nasilja u porodici, podatak je koji je, između ostalih, iznet prošle nedelje na tribini u Rakovici pod nazivom „Uticaj pandemije na nasilje nad ženama u Srbiji“.
Osnaživanje žena
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu, istakla je da je period tokom vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom bio relativno miran, jer smo svi bili foksirani na zdravlje.
- Već 2021. situacija se menja i imamo porast nasilja. Žene moraju da znaju da niko nije ničije vlasništvo i da niko ne sme maltene popreko da te pogleda, a kamoli da bude nasilan prema tebi - navela je ona i poručila da u sigurnoj kući timovi psihologa rade sa ženama:
- Naša misija je da žena kada izađe iz sigurne kuće bude jača i sigurnija u sebe, da veruje da je kvalitetna i vredna. Pavle Ćirković iz policijske stanice Rakovica navodi da, pored žrtava, nasilje često prijavljuje i neko iz njihove okoline.
- Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, možemo da izreknemo dve mere - udaljavanje iz porodice i zabranu prilaska žrtvi. Među počiniocima često ima ljudi koji nemaju ni prekršajnu, a kamoli krivičnu prijavu, ali i višestrukih povratnika. Dešavalo se da smo i po 20 puta intervenisali - kaže Ćirković. Psiholog Gradskog centra za socijalni rad Valerija Arsić istakla je da je pandemija doprinela tome da žrtva i nasilnik moraju da borave u istom prostoru.
- Uz to, kontakti žrtve s njenom mrežom podrške su bili redukovani, a osim bojazni za zdravlje, imale su i bojazan od finansijske nesigurnosti. Sve je to dodatno usložnjavalo njihovu poziciju - smatra ona.
Posledice brojne
Govoreći o tipovima nasilnika, socijalni psiholog Vesna Tomić navela je da među njima ima psihopata, alkoholičara, ljudi s niskom tolerancijom na frustraciju i sa smanjenom kontrolom besa.
- Kada je reč o posledicama života u takvom okruženju, jasno je da žrtva postaje anksiozna, depresivna, povlači se u sebe, otežano komunicira s partnerom, ali i sa okolinom - istakla je.
Sociologinja Jelena Riznić smatra da vrednosti jesu nešto što se najteže menja.
- Postoji i ideologija neverovanja ženama, naročito kada prijave nasilje. Postoji čitav mehanizam kako se minimizira nasilje koje je žena doživela - rekla je ona.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje
