I ako smo svi deklarativno protiv nasilja, istraživanja pokazuju da je tek svaki šesti komšija spreman da to nasilje i prijavi.
Zašto je ljudima toliko teško da okrenu broj 192 i pozovu policiju kada čuju da u stanu pored njih neko tuče ženu, a nije kada je muzika preglasna? Stručnjaci kažu da je odgovor jednostavan: razlog je što smatraju da je nasilje privatna stvar i da ih se to ne tiče, kao i da je nepristojno mešati se u tuđu privatnost. Ovakvi stavovi, osim što su netačni, veoma su opasni. Nemešanje i tretiranje nasilja kao privatnog problema nasilnici mogu shvatiti kao potvrdu da je njihovo ponašanje prihvatljivo i da imaju prava da čine nasilje.
Ne okrećite glavu!
Upravo je to jedan od razloga zbog koga je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa UNDP letos pokrenulo kamapnju „Za komšiluk bez nasilja“. Tom prilikom je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović pozvala upravnike zgrada i okruženje da se pridruže akciji.
- Svi možemo pomoći da naše okruženje, naš komšiluk, bude bezbedno mesto gde se nasilje ne toleriše tako što ćemo primetiti i prijaviti nasilje, a žene koje su izložene podržati. Svi reagujemo na glasnu muziku iz drugog stana, ali na vrisak žene retko, pravdajući se da je to privatna stvar. Hajde da ne okrećemo glavu, jer nasilje nad ženama pogađa celo društvo - poručila je Mihajlovićeva.
Prijava nasilja zakonska obaveza
Država je tu da donosi zakone i strategije, i normativni okvir je dosta unapređen, ali u borbu protiv nasilja nad ženama moraju da se uključe svi.
Istraživanja pokazuju kažu da svaki četvrti mladić i svaka deseta devojka misle da jedan šamar nije nasilje, a svaka deseta mlada osoba misli da je devojka koja je obukla mini-suknju i usku majicu sama kriva ako je napadnu.
Inače, prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega. Zakon ne predviđa kazne za komšije i ostala lica koja znaju, a ne prijave nasilje, ali predviđa novčanu kaznu od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u državnom i drugom organu koje ne prijavi ili ne reaguje na prijavu nasilja ili je opstruira.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
