Evropa je zabeležila najveći rast uvoza naoružanja u poslednjih pet godina, a ovaj trend će se još brže intenzivirati, s obzirom na prognozu povećanja naoružanja pred ruskom pretnjom. U globalu, trgovina oružjem opada.
Kada je objavljen izveštaj Međunarodnog instituta za istraživanje mira na Kipru, vodeći istraživač Piter Vezeman je istakao da je reč o „malom smanjenju” na globalnom nivou iza kojeg se kriju „velike razlike među regionalnim trendovima”. On je istakao rastući ili uporno visok nivo uvoza oružja u oblasti kao što su Evropa, Istočna Azija, Okeanija i Bliski istok. U Evropi je uvoz u proteklih pet godina porastao za čak 19 odsto.
Međunarodni transferi glavnog naoružanja, poput tenkova, borbenih aviona i podmornica, pali su za 4,6 odsto u periodu 2017-2021 u odnosu na 2012-2016, pokazuju podaci.
Izvoz oružja iz SAD, najvećeg svetskog izvoznika, porastao je za 14 odsto u poslednjih pet godina, čime je njegov udeo u globalnoj trgovini oružjem povećan sa 32 na 39 odsto. S druge strane, izvoz oružja iz Rusije, drugog po veličini svetskog izvoznika, smanjio se za 26 procenata tokom perioda i sada čini 19 procenata svih velikih poslova oružja u svetu. Vezeman predviđa da će ovaj udeo nastaviti da opada zbog sve veće međunarodne izolacije Rusije.
Između ostalog, izvoz oružja iz Nemačke pao je za nešto manje od petine, ali ona ostaje peti najveći izvoznik u svetu. Francuska je na trećem mestu sa oko 11 odsto, a Kina na četvrtom sa nešto manje od 5 odsto. Ovo poslednje je sada skoro potpuno nezavisno od uvoza ruskog oružja.
Udeo Evrope u globalnoj trgovini oružjem porastao je sa deset na 13 odsto u poslednjih pet godina i nastaviće da raste. Kako je istakao Vezeman, „ozbiljno pogoršanje odnosa većine evropskih zemalja i Rusije važan je pokretač rastućeg uvoza oružja u Evropu, posebno za zemlje koje ne mogu da ispune sve zahteve sa svojom nacionalnom industrijom naoružanja”. "Povećaćemo našu vojnu potrošnju, ne samo malo, već mnogo. Potrebno nam je novo naoružanje i veliki deo će biti iz uvoza", rekao je on. Kako je objasnio, biće to uglavnom uvoz iz drugih evropskih zemalja i SAD.
On je podsetio da su povećanje budžeta za odbranu uoči ruske invazije na Ukrajinu već najavile, između ostalih, Nemačka, Danska i Švedska. Najvećim delom planiraju da povećaju broj lovaca poput američkih F-35, projektila, artiljerije i drugog teškog naoružanja. "Za većinu ovih stvari je potrebno vreme. Procedure se moraju sprovoditi, odluke se moraju donositi, naređivati, proizvoditi. To obično traje najmanje nekoliko godina", rekao je on. Međutim, efekti toga su zaista vidljivi tek sada.
Azija i Okeanija, u međuvremenu, ostaju najveći uvozni regioni, koji čine 43 odsto svih transfera oružja i šest najvećih svetskih uvoznika oružja: Indija, Australija, Kina, Južna Koreja, Pakistan i Japan. Ukupno je uvoz oružja u Aziju i Okeaniju smanjen za pet odsto u periodu 2017-2021, ali je istovremeno uvoz u istočnu Aziju i Okeaniju porastao za 20, odnosno 59 odsto, prema podacima sa Kipra. Razlog za to su uglavnom tenzije u odnosima između tamošnjih zemalja i Kine. Uvoz na Bliski istok, drugo po veličini svetsko tržište oružja za skoro trećinu, porastao je za 3 odsto, i verovatno će nastaviti da raste zbog trenutno visokih cena nafte, što znači veće prihode za zemlje u regionu.
Kurir.rs/24ur
NE PROPUSTITE
