Jedno od ključnih pitanja danas jeste da li pošumljavanje i urbanizacija treba da budu uravnoteženi kako bi se očuvala priroda u gradu
Šume doprinose opštem blagostanju i zdravlju stanovnika u urbanim sredinama.
Pored kvaliteta ambijentalne vrednosti koju formiraju, kao i prostora za rekreaciju i relaksaciju koji doprinose dobrobiti ljudi, šume i zelene gradske površine pozitivno utiču na mikroklimu okoline i štite urbane sredine od brojnih opasnosti, kaže za Kurir Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume“.
Neophodna ravnoteža
- Šume proizvode kiseonik i predstavljaju veliki izvor čistog vazduha, apsorbuju zagađujuće čestice, regulišu vodni režim (šumska prostirka zadržava padavinske vode i usporava oticanje), prečišćavaju zagađene vode, čuvaju i povećavaju biodiverzitet, tj. predstavljaju povoljnu sredinu za život ptica, menjaju način strujanja vetrova, smanjuju brzinu vetrova i na taj način štite naselja od njihovog štetnog uticaja, smanjuju isparavanje vode sa zemljišta, povećavaju temperaturu vazduha u prolećnom periodu, povećavaju vlažnost vazduha i zemljišta, u blizini poljoprivrednih površina povećavaju žetvene prinose itd. - kaže direktor Marinković.
Jedno od ključnih pitanja danas jeste da li pošumljavanje i urbanizacija treba da budu uravnoteženi kako bi se očuvala priroda u gradu. Naš sagovornik navodi primer Novog Sada, gde je u novom Generalnom urbanističkom planu Novog Sada do 2030. godine utvrđeno minimalno dozvoljeno procentualno učešće zelenila, tj. ozelenjavanje visokom vegetacijom u odnosu na površine parcela ili kompleksa od 60%.
- Planirano je povećanje javnih zelenih površina u odnosu na važeći Generalni urbanistički plan za više od 180 ha. Danas Novi Sad ima nešto preko 90.000 stabala, a planirano je oko 200.000. Ravnoteža u ovom smislu je neophodna.
Održavanje zelenila
On smatra da građani mogu doprineti očuvanju zelenih površina u svom gradu tako što je potrebno da unaprede očuvanje, održavanje i obnovu tih zelenih površina, pre svega jačanjem ljudskih i tehničkih kapaciteta javnih (komunalnih) preduzeća, jer se zelene površine povećavaju, a izazovi klimatskih promena su sve veći.
- Veoma je važno i uvođenje zalivnih sistema u parkove i drvorede, što je uslov za vitalne i funkcionalne zelene površine. Potrebno je raditi na svesti građana kako bi preovladalo shvatanje da je gradsko zelenilo zajedničko i da ga treba čuvati, održavati i obnavljati sa ciljem da bude zdravo i vitalno, jer samo takvo može obavljati sve svoje funkcije. Takođe, jako je važno razumeti da održavanje zelenila podrazumeva određene radove koji se odnose na zamenu (uklanjanje starih stabala), orezivanje i slično. Obično ovi radovi izazivaju negodovanje građana i predstavljaju teme na dnevno političkom nivou. Građane treba uključiti putem dijaloga i blagovremenih obaveštenja, pri čemu oko stručnih pitanja ne sme biti kompromisa, već samo oko konceptualnih pitanja uređenja prostora - ističe naš sagovornik.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
