Šta je zajedničko naknadnoj pameti i naknadnom junaštvu, a u čemu se razlikuju?
Zajednička im je apsolutna beskorisnost, a razlika je u tome što se naknadna pamet pre ili kasnije javlja svima, a junaštvo posle bitke samo kod kukavica i ljiga.
Uzmimo u razmatranje najnoviji ispad Aleksandra Jovanovića Ćute, Mikija Aleksića i Danijele Nestorović… a spisak će se bez sumnje nastaviti ad infinitum.
Elem, ovi su lumeni opozicije i pretendenti na upravljanje Srbijom istupili u javnost beslovesnim saopštenjima u kojima pozivaju Aleksandra Vučića „da uhapsi njih, a iz zatvora pusti nevinu decu“, odnosno osumnjičene za pokušaj nasilnog upada u Skupštinu Beograda. Oni će se, kažu, odreći poslaničkog imuniteta.
Šta možemo da zaključimo iz ovog pismena?
Prvo, da naknadna pamet u njihovom slučaju drastično kasni, i da su daleko od spoznaje zašto je njihov pokušaj upada u gradsku Skupštinu bio pogrešan.
Drugo, da je njihova sposobnost da se blamiraju bezgranična. Oni za sebe svrdlaju put u mulj brže od malezijskog okeanskog crva koji je do sada važio za najboljeg u toj disciplini!
Svi smo mi videli da su lideri stranaka sa Đilasove liste „Srbija protiv nasilja“ pozvali građane da provale u zgradu Starog dvora, a da su se onda izmakli i pustili svetinu da se sudari sa štitovima i pendrecima policije. Na društvenim mrežama vrte se fotografije Zorana Đinđića, Vuka Draškovića i Vesne Pešić koji su onomad u sličnoj situaciji stali ispred ljudi koji su ih podržali, i primili prvi udar Miloševićevih snaga reda. Opšti zaključak tviteraša je da su ondašnji lideri i ovi koji su zapali nama – nebo i zemlja.
Ovih drugih u noći posle suzbijanja nasilja ispred Skupštine nigde nije bilo. U opravdanom strahu da će se ruka pravde spustiti i na njihovo rame, sakrili su se u mišje rupe. I tek dva dana kasnije, kad je postalo jasno da je talas hapšenja prošao, promolili su njuškice i počeli da se junače.
Ćuto, majstore, zašto se nisi odrekao imuniteta kad je krenula policija? Zašto tada nisi stao pred kordon i rekao: Ne njih, hapsite mene!?
Miki, lideru, i za tebe isto pitanje: Gde si bio u noći protesta? Gurao si otpozadi?
Danijelu Nestorović ništa nećemo da pitamo: ona se ovih dana ubi od aktivizma, ne zna šta će pre, da li da štrajkuje glađu, ili da zameni „nevinu decu“ u zatvoru…
Jadna je i bedna ova predstava kojoj prisustvujemo. Ljudi koji su dali svoj glas za listu „Srbija protiv nasilja“ nisu zaslužili ovako grub buđenje iz sna u kojem su „podržali drugu Srbiju“. Jer, ovo nije ni druga ni treća... ni stota Srbija, političari sa liste „Srbija protiv nasilja“ su kurcšlus u istoriji srpskog naroda i njegove države.
Ko ih je gledao i slušao juče i danas ne može da u sećanje ne prizove vašarsku tuču u kojoj metiljavko razbijenog nosa, preko ramena onih što su razdvojili zavađene, viče: „Pustite me da ga bijem!“
I to hoće da vodi Srbiju?
NE PROPUSTITE
Bonus video:
