Proces starenja je prirodni proces koji ograničava neke naše sposobnosti, ali ih ne gasi u potpunosti, niti broj godina ima veze s duhom osobe. Osobe i u poznim godinama mogu sačuvati svoje intelektualne kapacitete, smisao za humor, talente koje imaju, kaže za Kurir psihoterapeut Sandra Bijelac, specijalista socijalne rehabilitacije, i dodaje:
- Kao što tokom odrastanja ohrabrujemo mlade da se posvete svojim interesovanjima i da ne zanemaruju duhovne aspekte svoje ličnosti, tako bi trebalo i da se odnosimo prema osobama u trećem dobu. To su ljudi koji su završili svoje porodične i karijerne obaveze i koji sada imaju vremena da se posvete sebi i svemu onome za šta kroz život nisu imali mogućnosti ili vremena. Porodica je važan faktor u kvalitetu života ovih ljudi, ali ne kao neko ko će raditi stvari umesto njih ili im popunjavati vreme, već kao motivator da se osoba sama aktivira da svoj život učini kvalitetnijim. Udruženja koja bi okupljala članove starije životne dobi, razne sportske i kulturne aktivnosti prilagođene njihovim sposobnostima učinile bi da ne ostanu na margini društva.
Kako se može promovisati aktivno starenje i očuvanje mentalne agilnosti u starijem dobu?
- Ako budemo imali sreće, svi ćemo jednoga dana ostariti. Ponašanjem prema našim roditeljima i edukacijom sopstvene dece pomažemo samima sebi. Aktivno starenje treba da počne u mladom dobu. Potrebno je investirati u sebe i godine koje dolaze, ali ne samo materijalno. Poslovi koje imamo u toku života jednom će biti završeni. Treba sačuvati ili razvijati nova interesovanja, kvalitetne odnose i voditi računa o zdravlju. Ukoliko materijalne mogućnosti dozvoljavaju putovanja, koncerte, muzeje ili samo šetnje uz prijatne ljude i teme. Što više intelektualne i fizičke stimulacije usporiće procese njihovog opadanja.
Kako možemo podići svest o važnosti brige o mentalnom zdravlju starijih osoba u društvu?
- Uključivanje ljudi starije životne dobi u društvena dešavanja i aktivnosti, ne okretanje glave od bolesnih i nemoćnih. Učenjem dece da pomognu i olakšaju određene aktivnosti ljudima kojima je to često opterećujuće. Mobilisati društvo da marginalizovane grupe ne pominje samo na njihov dan, već da budemo svesni da starost čeka svakog od nas ako budemo imali sreće i da to treće životno doba ne stigmatizujemo i opisujemo kroz nemoć i bolest, već kao period u kome može da se živi punim plućima i da kvalitet života nije isti u svakom starosnom uzrastu. Gledajmo svoje bližnje, razgovarajmo s njima i pomozimo i sebi i njima da nam treće životno doba bude zlatno doba, a ne doba straha, usamljenosti i patnje.
