Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je godinama izložen napadima. Kada su oni u vidu iznošenja političke kritike neistomišljenjika, to je sasavim poželjna demonstracija demokratije, ali kada takozvana sloboda govora preraste u zakonom zabranjene radnje kao što su širenje govora mržnje, pretnje, pozivanja na proterivanje i ubistvo, dolazi se do stvaranja izuzetno opasne atmosfere koja dovodi do iskrivljene stvarnosti da je sasvim legitimno linčovati pojedinca.
Kroz novi linč, a po ko zna koji po redu, prolazi predsednik Vučić. Na društvenoj mreži “Iks” objavljena je fotografija predsednika na vešalima uz poruku da “samo preki narodni sud Srbiju spasava”. U sledećoj objavi se navodi: “Najpameniji potez je da narod uzme pravdu u svoje ruke i obesi najodgovornije za propast i veleizdaju zemlje”, a naredni: “Makar da umre, ako ništa drugo”. Nije prijatno ni izgovoriti.
A ako bi iko pokušao, slobodom govora i mišljenja, da opravda ove jezive komentare, treba prvo podsetiti na zakon, ali i to da je jedina prava sloboda ona koja je ograničena slobodom drugoga. Ovde se jasno i uskraćuje i ugrožava.


Pitamo:
Kakav užas može da izrodi atmosfera linča?
Da li su poslednji atentati na Trampa i Fica dovoljan dokaz da dehumanizacija i pozivi na zlo lako rađaju i nedelo?
Da li je izostanak konsenzusne osude političke javnosti prećutno odobravanje?

Vladimir Đukanović, član Predsedništva SNS

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar

Bojan Bilbija, urednik političke rubrike u listu "Politika"

Urednica i voditeljka Silvija Slamnig

Promo