"DONEO MI DRUGAR NEKOLIKO I ZAKOPAM U ŽARDINJERU DA VIDIM DA LI ĆE DA NIKNE" Sad kod Zorana u dvorištu raste čista egzotika, niko ne zna koje je to drvo VIDEO

Nakon što je gajio crni paradajz Zoran Pavlović iz Bariča na svom imanju ima pekan orah, godži bobice, habanero papriku, batat, kivano i mnogo toga još.

Na imanju Zorana Pavlovića u Baričkoj Reci, među vrstama koje su stigle sa različitih krajeva sveta, pekan orah je prava egzotika. Stigao je iz Kanade.

- Doneo mi je drugar nekoliko plodova, nekih desetak možda, a mi smo pojeli par komada, čisto da vidimo kakav je, i svidelo nam se izuzetno. I probao sam da zakopam, u žardinjeru, da vidim da li će da nikne, i srećom niklo je nekoliko komada. Ove godine vidim da je mnogo više cvetova, mnogo više će biti i plodova, verovatno, i nadamo se da će biti bogato, kaže Zoran za obrenovački RTV Mag.

Kada je reč o ovoj vrsti, treba znati gde se pekan može zasaditi.

"Blizu kuće, nikako"

- Ne sme blizu kuće i blizu objekata, jer izuzetno pusta jako korenje. Ja sam ga baš zasadio ovde na mestu gde mi je na celoj parceli najviše klizi, pošto smo mi inače na umerenom klizištu ovde u Bariču. Tako da će sigurno da doprinese malo, da stabilizuje ovo zemljište. I kažem, mora daleko od objekata da ide, i jedan od drugog isto kao na 10-12 metara bi trebalo da bude razdaljine.

U neposrednoj blizini oraha našla se jedna vrsta kaktusa čiji plod mnogi znaju kao zmajevo voće, odnosno dragon fruit. Gaji se u Južnoj Americi, Indoneziji, ali izgleda da mu se dopala klima u Bariču. Međutim, plod ovog kaktusa niko u Srbiji nije gajenjem dobio.

- Zahteva posebne uslove. To je tropska biljka, znači mora da se unosi. Ja ga tokom zime čuvam na što više svetla, ali u zatvorenom. I  evo sad sam već ga izneo napolje, na šarenu hladovinu. Postavlja se jako sunce, on voli sunce, pa će da počne valjda da napreduje. Malo đubriva za kaktuse i valjda će da... Očekujem da dobijem plod...

Maj je probudio i povrtarske kulture: mladi luk, grašak, ajsberg salatu, paradajz, kao i batat krompir, koji već godinama rađa na ovoj zemlji u velikim količinama. Uz malo informacija sa interneta i krtolu krompira sa pijace, sve je bilo moguće.

- Prve godine smo rasadili. Ja mislim da sam prve godine imao najveći primerak od 4 kg i 200 i nešto grama. I tako da to gajimo svake godine. Sad, zadnjih godina imamo problema sa slepim kučićima, pa moramo da poturamo mrežicu ispod i da malo ga branimo, da ga zaštitimo, ali sve u svemu uspeva.

Pored domaćeg voća i povrća, Zoran Pavlović gaji godži bobice, habanero paprike, čičoku, kivano, ogrozd, sibirski kivi, breskve, pljosnatog ploda, nar, pistaće i još mnogo toga.

Sve je organski gajeno, a tajna je u kompostu.

- Sve ovo što šišam, šta ću sa travom? Mnogi to pale. Šteta je. Ja stavim na kompostište, evo napravio sam lep ram, trpam sve i kad šišam travu i otpaci ti organski svi. Ako ostane neki krastavac, zastareo i tako to, to se sve baca tamo.

- To u toku jeseni i zime, do proleća sazreli, bukvalno bude kao stajnjak. Pa ovo je od prošle godine. Eto vidiš. E, to je. To je baš rastresito. Šta treba biljci bolje? Znači, ono sve što kupiš u džakovima, bilo gde, humus kao neki, ne verujem da je bolje kvaliteta od ovog. U obilju posla nađe se vreme i za cveće koje takođe u Barič stiže sa različitih strana, poput noćurka. To smo davne godine, ja mislim iz Asprovalte, doneli sa mora. Maltene ono kažete, malo precveta, a moja žena to voli da uzme malo semenke, da proba, svašta smo nešto donosili. I to se primilo. Čak smo i davali mnogima...

Zoran Pavlović je po obrazovanju mašinski inženjer i već nekoliko godina je u penziji. Možda sada ima više vremena, ali ima i više posla, jer sve što je posadio pre mnogo godina, sada je u punom sjaju, a to je i želeo.

Kurir.rs/RTV Mag