ŠTA SE KRIJE ISPOD KALEMEGDANA? Tuneli, tajni prolazi i jezive legende koje i danas bude maštu Beograđana

Dok hiljade ljudi svakodnevno šeta Kalemegdanom, uživa u pogledu na ušće Save u Dunav ili obilazi Beogradsku tvrđavu, retko ko razmišlja o tome šta se nalazi ispod njihovih nogu. A upravo tamo, duboko ispod zidina jednog od najvažnijih istorijskih spomenika Srbije, krije se čitav podzemni svet satkan od hodnika, kazamata, bunkera i prostorija koje su vekovima služile vojsci, ali i podsticale nastanak brojnih legendi.

U podzemlju su se nalazila skladišta hrane i municije, prostorije za smeštaj vojnika, kazamati, cisterne za vodu i uski hodnici kojima se moglo neprimećeno kretati između različitih delova utvrđenja. Tokom opsada upravo su ti prolazi često odlučivali sudbinu branilaca tvrđave. Omogućavali su dopremanje zaliha, povlačenje vojske ili iznenadne napade na neprijatelja, zbog čega su pažljivo projektovani i skrivani od pogleda.

Danas su pojedini hodnici uređeni i dostupni posetiocima, ali veliki deo podzemlja ostaje zatvoren zbog bezbednosti ili jednostavno još uvek nije dovoljno istražen.

Rimski bunar - mesto oko kojeg su nastale najjezivije priče

Verovatno nijedno mesto na Kalemegdanu nije obavijeno tolikom dozom misterije kao čuveni Rimski bunar. Iako njegovo ime navodi na zaključak da potiče iz vremena Rimljana, istorijski izvori pokazuju da su ga izgradili Austrijanci početkom 18. veka.

Bunar je dubok više od 50 metara, a do dna vodi spiralno stepenište sa više od dve stotine stepenika. Upravo njegova dubina i neobična konstrukcija vekovima su podsticale maštu ljudi. Generacijama se prepričavaju priče da su u bunaru nestajali ljudi, da su iz njegove unutrašnjosti dopirali neobični zvuci, pa čak i da se noću mogu čuti koraci ili videti senke. Iako nijedna od tih priča nije potvrđena, one su postale sastavni deo beogradskog folklora.

Dodatnu misteriju stvara činjenica da bunar nije imao samo funkciju izvora vode, već je bio deo mnogo šireg sistema podzemnih objekata.

Gde zapravo vode tajni prolazi?

Jedna od najvećih misterija odnosi se upravo na pitanje gde završavaju podzemni tuneli ispod Kalemegdana.

Istoričari smatraju da su pojedini prolazi vodili do spoljnog dela tvrđave kako bi vojska mogla neprimećeno da izlazi ili doprema namirnice tokom dugih opsada. Međutim, mnogi od tih prolaza su tokom vekova zatrpani, urušeni ili zazidani, pa njihova prvobitna trasa više nije poznata. Upravo zbog toga nastale su brojne legende.

Prema jednoj od najpoznatijih priča, pojedini tuneli vode sve do obale Save, dok drugi navodno izlaze u delovima starog Beograda. Neki čak veruju da postoji čitava mreža podzemnih prolaza koja povezuje tvrđavu sa udaljenim delovima grada.

Za ovakve tvrdnje ne postoje pouzdani istorijski dokazi, ali činjenica da veliki deo podzemlja nije u potpunosti istražen ostavlja prostor za različite teorije.

Zazidane prostorije koje i danas bude radoznalost

Prilikom istraživanja podzemlja otkrivene su brojne prostorije čija namena ni danas nije potpuno razjašnjena.

Pretpostavlja se da su neke služile kao skladišta baruta, druge kao tamnice, dok su pojedine verovatno bile deo odbrambenog sistema tvrđave.

Posebnu pažnju izazivaju zazidani prolazi. Neki su zatvoreni zbog opasnosti od urušavanja, dok su drugi zazidani još u vreme kada su menjani sistemi odbrane. Upravo ti zatvoreni hodnici predstavljaju najveći izvor nagađanja i podstiču priče da se iza zidova kriju još neotkriveni delovi podzemnog kompleksa.

Podzemlje kao sklonište u Drugom svetskom ratu

Tokom Drugog svetskog rata deo podzemnih prostorija ponovo je dobio važnu ulogu.

Masivni hodnici i kazamati korišćeni su kao skloništa tokom bombardovanja Beograda, jer su debeli kameni zidovi pružali zaštitu od eksplozija. Nakon završetka rata neki prolazi su ostali u upotrebi, dok su drugi zatvoreni zbog bezbednosnih razloga ili su jednostavno prepušteni zubu vremena.

Misterija koja i danas traje

Iako je Beogradska tvrđava jedno od najistraženijih istorijskih lokaliteta u Srbiji, njeno podzemlje i dalje krije brojne nepoznanice.

Arheolozi i istoričari godinama proučavaju stare mape, vojne planove i sačuvanu dokumentaciju, ali mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Koliko podzemnih hodnika zaista postoji? Da li su svi pronađeni? Kuda su vodili tajni prolazi? I da li se iza zazidanih zidova i dalje kriju prostorije koje niko nije video stotinama godina?

Možda odgovore na ta pitanja nikada nećemo dobiti. Upravo zato podzemlje Kalemegdana ostaje jedno od najzagonetnijih mesta u Srbiji - prostor u kojem se istorijske činjenice i narodne legende prepliću već vekovima, ostavljajući dovoljno mesta da svaka nova generacija ispriča neku svoju priču o tajnama koje se kriju ispod Beograda.

Kurir.rs