BEOGRAD - Upropastili koliko god su mogli.Predsednik privremenog organa Siniša Mali optužio je juče prethodnu vlast Beograda da je upropastila Sportsko-rekreativni centar Pionirski grad na Košutnjaku i rekao da je zbog toga uputio zahtev gradskom pravobranilaštvu da proveri ugovore preko kojih je produkcijska kuća „Imoušn“ zakupila prostor Pionirskom gradu od čak 2.000 kvadratnih metara za svega 400 evra mesečno.Usluga „Velikom bratu“- Ovo mesto je sad poznato samo po kući „Velikog brata“, a Pionirski grad je primer kako simbol Grada Beograda možete da ruinirate i uništite kako su to uradili u prethodnom periodu - rekao je Mali. On je dodao da je Pionirski grad bio simbol druženja i igranja, a da sad nema svoju namenu.- Grad je zanemario u poslednjih deset godina ceo ovaj prostor i Pionirski grad je izgubio svoju funkciju. Sad je poznatiji po raznim rijaliti programima - kaže Mali i naglašava da će Grad moći do septembra da uloži minimalnu sumu novca kako bi „staro dobro mesto počelo na nešto da liči“.Podsetimo, kako je Kurir pisao još prošle godine, firma „Imoušn prodakšn“ je 2005, u vreme kad je njen suvlasnik bio lider DS Dragan Đilas (preko svoje firme „Multikom“), izgradila kuću Velikog brata bez dozvola i saglasnosti nadležnih organa, i to pod izgovorom da zida „objekat za smeštaj dece“. Dozvole su pribavljene tek nekoliko meseci posle završetka gradnje kuće od oko 2.000 kvadrata s bazenom, a sedmogodišnja zakupnina za Đilasovu firmu bila je 40.000 evra ili svega 494 evra mesečno, dok su istovremeno ostvarivani milioni evra čistog profita. - Đilas, odnosno njegova firma, praktično je oteo gradsko građevinsko zemljište na Košutnjaku i digao objekat za snimanje rijaliti serijala „Veliki brat“. Kao investitor projekta zvanično se pojavljuje Sportsko-rekreativni centar Pionirski grad, a stvarni investitor je bila privatna firma „Imoušn prodakšn“ - navodi izvor Kurira.Čudan zakup zemljištaMali je za ugovor između „Imoušna“ i Pionirskog grada rekao da to nije jedini sporan ugovor jer je „sumnjivo i pod kojim okolnostima su neke kompanije dolazile u zakup građevinskog zemljišta“.- Takođe, nejasno je i to kako su sklopljeni ugovori o izdavanju sportskih terena na 15 godina bez nadoknade.(N. S.)
