BEOGRAD - Pre šest i po decaenija tutnjao je rat na Korejskom poluostrvu, koji je trajao 37 meseci, a po procenama analitičara odneo je oko 4,5 miliona ljudskih žrtava.
Ali, kako se takav brutalni međunarodni događaj, koji se odigrao hiljadama kilometara daleko od nas, može dovesti u vezu sa gradskim prevozom u Beogradu? Iako deluje naizgled apsurdno, ove dve pojave imaju blisku vezu.
Dok je tutnjao sukob Istoka i Zapada na sredokraći Korejkog poluostrva, Amerikanci su pomagali jednoj strani, a Kinezi drugoj. Za vreme trajanja velikih ratnih operacija prvo je dominirala južnokorejska strana, da i kasnije, posle uključenja Kineza počelo vojno nadiranje severne. U naletu besa, američki general Daglas Makartur predložio je predsedniku SAD Trumanu, da na Kinu i saveznice bace atomske bombe, a ovaj ga je zauzvrat smenio sa mesta glavnokomandujćeg i na njegovo mesto imenovao generala Metjua Ridžveja.E, tu počinje naša priča. Neki kažu da su kontrolori ondašnjeg GSP-a imali slične kape kao i američki generali, dok drugi tvrde da su zbog ozloglašenosti američkih, kapitalisičkih snaga u Koreji, domaći, socijalistički ideolozi u medijima američki imperijalizam prikazivali na najcrnje načine, pa su, sasvim logično, i generala Ridžveja prikazivali u najmračnijem svetlu.
A koga su Beograđani odvajkada najmanje voleli? Konduktere, kontrolore...
I tako, večio skloni da zalepimo nezgodan epitet i neprijatan nadimak onima koje ne volimo, Ridžveja smo smesili u autobus. Postepeno je gradski sleng adaptirao ovaj termin pa su kontrolori prvo bili „ridžveji” kasnije „ridžovani” i „ridže”. Uglavnom, stanovnicima glavnog grada i danas je jasno da je ovaj nadimak pogrdan, ali uglavnom ne znaju zašto.
