BEOGRAD - Istraživanje o upotrebi bicikla u svakodnevoj komunikaciji predstavljeno je danas na javnoj debati, koja je u okviru kampanje „Vozimo bickl u Beogradu” održana u konferencijskoj sali Gradske uprave. Kampanja je deo projeketa o održivom saobraćaju u gradu Beogradu, koji sprovodi program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNPD ), u saradnji sa Sekretarijatom za saobraćaj grada Beograda, Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i Ministarstvom sa zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. Gradski sekretar za saobraćaj Dragoljub Đakonović istakao je da, osim promovisanja pešačkog, prioritet predstavlja i razvoj biciklističkog saobraćaja u gradu. On je naglasio da akcenat nije na biciklizmu kao rekreativnom sportu, već integralnom delu gradskog saobraćaja koji bi predstavljao značajnu alternativu automobilskom saobraćaju. – Kako se ne bi primenjivale drastične mere, koje su već na snazi u Japanu i nekim kineskim provincijama, potrebno je da se preduzemu odlučni koraci u zaštiti životne sredine i podizanju kvalitea života naših sugrađana – ukazao je Đakonović. On je dodao da bezbedonosni aspekt u toj sferi saobraćaja i nije tako loš. Na godišnjem nivou, kako je naveo, broj nesreća sa smrtnim ishodom među bicilistima 2000/01. godine bio je 11, 2008. četiri, a prošle godine je zabeležen jedan smrtni slučaj.Nataša Martins, potrfolio menadžer u UNPD Srbija zadužena za klimatske promene, održivi saobraćaj i smanjenje metropolitenskih emisija, podsetila je da je projekat održivog saobraćaja u gradu Beogradu pokrenut pre godinu dana, uz finansijsku podršku Fonda GEF (Global Environment Facility). Predviđeno je da projekat, prema njenim rečima, traje četiri godine, sa osnovnim ciljem smanjenja emisije štetnih gasova u urbanim delovima Beograda i povećanjem kvaliteta života za blizu dva miliona građana prestonice. – Potrebno je da predviđene mere zažive, kako bi se izbalansirao odnos automobila, javnog prevoza i nemotorizovanih vidova saobraćaja. Takođe, potrebno je podići svest javnosti o pitanjima alternativnih vidova prevoza, jer oni čuvaju životnu sredinu i ljudsko zdravlje, a pritom imaju i značajan ekonomski efekat – navela je Martinsova. Ona je podsetila da je istraživanje pokazalo da je brzina vožnje biciklom do pet kilometara uporediva sa brzinom gradskog prevoza, kao i da je reč prevoznom sredstvu koje je lagano za upravljanje i parkiranje. Takođe, Martinsova je zahvalila predstavnicima grada, jer su poslednjih nekoliko godina te probleme postavili visoko na listu prioriteta koje treba reševati, i da se, kako je istakla, jednom zauvek razbije tabu da je Beogradom nemoguće voziti bickl. Anketa „Bicikliraj Beogradom” sprovedena je među razlčitim kategorijama stanovništva i u njoj je učestvovalo blizu hiljadu sugrađana.
Učesnici ankete (350 učenika srednjih škola, 250 studenata i 300 zaposlenih) istakli su da najviše koriste javni gradski prevoz u kombinaciji sa automobilskim prevozom. Zanemarljiv broj koristi bickl u svakodnevnim poslovima, dok je pešaka nešto više. Međutim, kada je reč rekreativnom bavljenju sportom, velika većina koristi bickl, što može da posluži kao dobra osnova za njegovu svakodnevnu upotrebu, istakli su učesnici debate.
Kao glavni problemi u anketi su navedeni nedostatak biciklističkih staza u gradu, bezbednost, tačnije nepažnja vozača motornih vozila prema biciklistima, kao i gužva u saobraćaju.
Učesnici su se, takođe, složili da su problemi rešivi i da državna odnosno gradska administracija stimulativnim merama, kao i edukacijom građana i vozača, može značajno da utiče da se u narednim godinama poveća broj biciklista u saobraćaju.
