BEOGRAD - Pre više od pola veka, naša prestonica počela je progresivno da se izgrađuje, urbana zona se povećavala velikom brzinom što je rezultiralo time da mnoge životinjske vrste zauvek nestanu sa područja Beograda.
Jedan od velikih ekoloških problema je to što u prirodi ima sve manje hrane za divlje životinje. Čovek koristi veliki deo prirodnih resursa, pa su divlje životinje primorane da dolaze u gradove ili velike industrijske centre.
U Beogradu, divlje životinje najčešće možemo da nađemo na đubrištima, ribnjacima, pa čak i zonama za proizvodnju hrane.
- Najveća koncentracija hrane je u gradu, pa se na mestima na kojima ima najviše rasutog đubreta pojavljuje veliki broj glodara. Oni se razmnožavaju velikom brzinom i na taj način privlače grabljivice. Ovo je samo jedan od načina na koji priroda uvodi poseban vid ekosistema u gradsku sredinu - kaže Saša Marinković iz Biološkog Instituta.
Mnoge vrste divljih životinja nastanjuju se u periferiji grada, ali dolaze u centar kako bi se prehranile. Vremenom njihov broj se povećava pa samim tim te životinje dobijaju tzv. sanitarnu ulogu.
- Na određeni način, divlje životinje koje se dosele u našu prestonicu, kontrolišu ostatak životinjskog sveta. Mi smo proračunali da samo vetruške za samo godinu dana pojedu oko 13 tona miševa i guštera, što je dobar primer kako se odvija ekosistem u urbanim sredinama - objašnjava Marinković.
Određene vrste životinja ranije niste mogli da vidite u Beogradu jer im takva sredina nije odgovarala. Međutim, danas je situacija mnogo drugačija jer su se životinje adaptirale na nove uslove. Problem je kod nas što su takve promene jako nagle a mnoge životinje nemaju mogućnost da se tako brzo adaptiraju, pa nestaju.
Po rečima našeg sagovornika, od retkih vrsta ptica u Beogradu se mogu naći orao belorepan, sivi soko, vetruška. S druge strane, u našu prestonicu u velikom broju naselile su se sove koje su svoje stanište pronašla po beogradskim parkovima.
- U Beogradu postoji i preko 10 vrsti slepih miševa, što takođe predstavlja atrakciju na Evropskom nivou. Zatim, oko naše prestonice su naseljeni šakali i mogu da se sretnu najčešće na deponijama gde tragaju za hranom. Druge vrste sisara su kuna zlatica, divlja svinja, srndaći, a u određenim suburbanim zonama grada mogu se naći i lisice - ističe naš sagovornik.
Na području našeg grada najčešće su viđane vodene zmije. Jedna od najzastupljenijih zmija je smuk drvolaz, isto kao i stepski smuk koji može da poraste i do dva metra, ali nije opasan po ljude jer nije otrovan i sklanja se od ljudi.Ni jedna vrsta zmije nije otrovna, a s bzirom da su jako značajne za gradski ekosistem, zakonom su zaštićena vrsta.
- Postoje i vrste koje su donete na područje Beograda. Pre nekoliko godina započet je veliki projekat uzgajanja glodara iz Južne Amerike kako bi se proizvodilo krzno. Međutim, pošto proizvodnja nije bila uspešna a za mnoge meštane je ova životinja predstavljala štetu, odlučili su da ih puste u prirodu. Danas se mogu naći uz obalu Dunava - objašnjava Marinković i dodaje da je priroda u našoj prestonici već u dovoljno lošoj poziciji, te je se ne treba plašiti niti se treba boriti protiv nje.U slučaju da naiđete na neku divlju vrstu koja je zalutala u naseljeno mesto, za adekvatnu pomoć uvek možete da se obtarite Biološkom Institutu.
( Telegraf)
