BEOGRAD - Konzorcijum, na čelu sa kompanijom Energoprojekt oprema, danas će započeti radove vredne 25,8 miliona evra, kojim će biti nastavljena gradnja železničke stanici Beograd centar u Prokopu.
Kako je saopštila Železnica Srbije, počeće radovi na rekonstrukciji staničnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova.
Finansiranje je obezbeđeno iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, ugovoreni rok za izvođenje radova iznosi 420 dana, a projektnu dokumentaciju uradio je Saobraćajni institut CIP.
Završetak radova u stanici Prokop predstavlja jedan od najbitnijih preduslova za preuzimanje funkcije glavne putničke železničke stanice u Beogradu i realizaciju projekta Beograd na vodi, istakla je srpska železnica.
Železnica Srbije podseća da je 30. jula sa konzorcijum firmi okupljenih oko Energoprojekt opreme potpisala ugovor o radovima u Prokopu. Pored Energoprojekt opreme, kao zvaničnog nosioca posla, u konzorcijumu su još Energoprojekt niskogradnja, Energoprojekt visokogradnja, ZGOP i AŽD.Prva faza izgradnje stanice u Prokupu obuhvata rekonstrukciju postojećih kolosečnih kapaciteta, sa ciljem povećanja propusne moći stanice do projektovanih kapaciteta prijema i otpreme vozova.
U protekla četiri meseca sprovedene su sve pripremne aktivnosti za početak realizacije tog projekta, a paralelno su vođene i aktivnosti na usaglašavanju načina povlačenja sredstava zajma i isplate izvođačima radova.
Nakon što je delegacija Železnice Srbije sa Kuvajtskim fondom sredinom prošlog meseca usaglasila sa srpskim i kuvajtskim zakonodavstvom sve potrebne detalje povlačenja sredstava zajma i isplate izvođača radova, Kuvajtski fond je 20. novembra uplatio avans u iznosu nešto manjem od 2,6 miliona evra.Na taj način bili su stvoreni uslovi da otpočne i realizacija ovog projekta.
Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa Beograd-Niš i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture, napominje Železnica Srbije.Izgradnja stanice Prokop započeta je 1977. Godine, a finansirali su je Republika Srbija, Grad Beograd i Železnica Srbije, kada su izgrađeni najneophodniji koloseci.
Radovi su zbog ekonomske krize obustavljeni osamdesetih godina, a nakon toga nastavljeni 1996. Godine, kada je potpisan ugovor sa firmom Energoprojekt.
Radovi su se prema predviđenoj dinamici odvijali do 2001. godine, kada su ponovo gotovo obustavljeni. Sledio je period minimalnih ulaganja u izgradnju Prokopa. Značajniju aktivnost predstavljala je izgradnja petog i šestog koloseka, koju je finansirao Grad Beograd.
Oni su stavljeni u funkciju 2010. godine i uključeni u saobraćaja "BG voza".
U Prokopu trenutno saobraćaju samo vozovi gradske železnice, a posle završetka prve faze kroz tu stanicu će moći da saobraćaju i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.
Do sada su u stanici Prokop izgrađeni koloseci, peroni i armirano-betonska ploča na površini od 36.000 kvadratnih metara, od ukupno projektovanih 45.000 kvadratnih metara, saopštila Železnica Srbije.
