BEOGRAD - O Isusu Hristu učimo i zajednički pevušeći pesme iz naše kineske zbirke na početku svakog bogosluženja - počinje nesvakidašnju priču sredovečni Kinez, koji se predstavio kao Saša, o "liturgiji u istočnjačkom stilu", pišu Večernje novosti
On je sledbenik Kineske hrišćanske crkve smeštene u Novom Beogradu. Pokazujući na note ispisane na maternjem jeziku, ovaj kosooki žitelj Beograda koji je, kako kaže, i svoje ime prilagodio sredini u koju je došao, govori o učenju religije kroz stihove, reči, ali i igračke smeštene u Božjoj kući, u Tuluz-Lotrekovoj ulici.
Onaj ko se zaputi iz radoznalosti ili želje u ovaj dvospratni hram koji je na novoj adresi tri meseca, a postoji već deset godina, prepoznaće odmah svoje odredište. Krupna slova "Novi Beograd Kineska hrišćanska crkva" protežu se sredinom građevine.
Penjući se stepenicama, dolazimo do ulaza u salu za "moderno" čitanje biblijskih poruka opremljenu sa dva led ekrana, desetak redova klupa i mnoštvo "džepnih svetih pisama". Na središnjem delu pozornice izdiže se govornica sa mikrofonom, nad njom jedan od vernika sa Dalekog istoka, a iza njega oslikan crveni krst na zidu.
U sali tridesetak Kineza sedi i prati "gradivo" na odštampanim papirima. Starija gospođa, bez reči, prilazi i dodaje letak. Na njemu odštampane poruke na kineskom koje dopiru sa mikrofona, da, "uhvatimo korak" sa poodmaklom pričom.
U prizemlju vile, dok traje služba za odrasle, zabavljaju se mališani. Saša, koji već devet godina živi u Beogradu i radi u Bloku 70, odvodi nas u veselu sobu. Iza vrata sa upozorenjem da se svi izuju, prostire se tepih sa igračkama i zelenom školskom tablom.
- Ovde se deca zabavljaju i slušaju od nas odraslih o tome kako da izrastu u dobre ljude - naglašava Saša.
Među razigranim mališanima su i njegova deca koja pohađaju OŠ "20. oktobar", ćerka Cangri (9) i njegov sin Pavl (12), koji kroz osmeh prozbori na odličnom srpskom da najviše voli fizičko.
- Učimo da svi ljudi treba da se poštuju. Komšije nas vole, kako kažu, jer smo jedinstveni za razliku od naših prodavnica u Bloku 70 - sa osmehom završava Saša priču o mestu, gde, kaže, može da "odmori glavu" makar jednom nedeljno.
Pravila nema
Govornik žustro ispreda priču o tome kako ne treba koristiti jezik uzalud, objašnjava nam vodič Saša, naglašavajući da čovek za mikrofonom nije sveštenik.- Svake nedelje se menjamo i neko drugi govori o onome što želi iz Biblije - objašnjava nam Saša na "modifikovanom" srpskom. - Na početku pevamo, a posle slušamo Božje reči. Nemamo stalne članove. U Crkvi su svi uglavnom Kinezi ali ko god želi može da nam se pridruži.
Stariji se mole nedeljom, mladi četvrtkom
PREMA rečima "beogradskog Kineza" Saše, stariji dolaze nedeljom na službu, dok se mlađi okupljaju četvrtkom, zbog, kako kaže, jaza među generacijama.- Svako više voli da popriča sa nekim ko je njegovog uzrasta, jer oseća da mu je bliži - objašnjava Saša na srpskom i prekopljenim šakama koje oslanja na srce.
