BEOGRAD - Simbolična akcija prikupljanja knjiga za javne biblioteke u Srbiji organizovana je danas povodom Dana sećanja na rušenje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu, na ruševinama tog zdanja na Kosančićevom vencu.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izrazio je nadu da će se u bliskoj budućnosti napraviti društveni i kulturni zaokret i biti omogućeno da se knjiga faktički i trajno, a ne samo simbolički i povremeno, vrati na Kosančićev venac.
On je rekao da je Beograd u ratovima rušen čak 38 puta, ali da istorija koja je zapamtila 38 generacija ratnika, pamti i isto toliko generacija graditelja.
"Na nama je da se opredelimo da budemo upravo jedna takva generacija", rekao je Tasovac. On je rekao da na mestima poput ruševina Narodne biblioteke Srbije "gde decenije mira nikad nisu bile pretvorene u vekove, imperativ graditeljstva postaje imperativ kulture koja je odlučna da leči sopstvene rane".
"Zamisliti na ovom mestu ponovo Narodnu biblioteku Srbije značilo bi da smo u stanju da u isto vreme sačuvamo prošllost i osiguramo budućnost ove zemlje. I tek ako je izgradimo, shvatićemo koliko nam je sve ove decenije nedostajala".
Književnik Vladislav Bajac istakao je da je knjiga ovozemaljsko čudo i da se danas obeležava "besramno uništenje" stotina hiljada rukopisa, knjiga, pisama, geografskih karata i arhivske građe čuvanih pod krovom najvažnije kulturne građevine i ustanove jednog naroda.
"Knjige su ne samo trajnije već i mudrije od svojih autora. One su savest jednog naroda, kao što zajedno čuvaju njegovu prošlost, jednako tako jesu i njegova budućnost", rekao je on.
Prema njegovim rečima Narodna biblioteka Srbije imala je sreću da bude "roditelj" izabranim knjigama - onim najboljim i najvrednijim, pošto njihovi pravi tvorci više nisu uz njih.
"Kada neka velika nesreća zadesi hram u kojem su čuvana ta duhovna deca, srećna okolnost je da nekako volšebno, neverovatnom voljom ljudi, obnovi svoju porodicu", naveo je on.
Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković rekao je da su uspeh i neuspeh, pobeda i poraz samo dva lica istog novčića. Kriminolozi, kako je rekao, tvrde da nema dva ista otiska prsta i da bi svi kao nepismeni morali da se potpisujemo palcem jer bi se, kako je dodao, u tom slučaju istorija "brže falsifikovala".
U bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. uništeno je više od 1.300 srednjovekovnih rukopisa i dokumenata na pergamentu i hartiji, 300.000 štampanih knjiga, kompleta novina i časopisa i 18. i 19. i 20. veka.
U Narodnoj biblioteci Srbije na Kosančićevom vencu izgorelo je i oko 2.000 pisama književnika i znamenitih ličnosti srpskog i drugih južnoslovenskih naroda, bogata kartografska i muzeološka zbirka biblioteke neprocenjive vrednosti, kompletna dokumentacija i svi inventari i katalozi.
Knjige koje su danas učesnici manifestacije i posetioci ostavili na lokalitetu srušene zgrade Narodne biblioteke Srbije biće poklonjene javnim bibliotekama sa najmanjim fondom krajem aprila.
