Gradski menadžer Goran Vesić je naglasio da je potrebno da se održava više ovakvih skupova i da podsećamo javnost na zaštitu spomenika kulture, jer se kao društvo na malo nemaran način odnosimo prema spomenicima.
– Od kada je osnovan UNESKO, svet se drastično promenio, pa su zbog urbanizacije i naseljavanja ugroženi mnogi spomenici kulture. Ono što se dešava na Bliskom istoku, u gradu Palmira, pokazuje da je kulturna baština postala deo ratnih i verskih sukoba. Mi se kao Grad Beograd trudimo da zaista ulažemo u spomenike kulture. Pokrenuli smo izgradnju i postavljanje velikog broja spomenika koji treba da podsećaju na našu istoriju, kulturu i tradiciju. Nedavno smo se sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dogovorili da pokrenemo jednu akciju u kojoj ćemo izabrati deset do dvadeset najbitnijih spomenika kulture i onda pozvati društveno odgovorne kompanije koje će donirati novac za njihovo održavanje – rekao je Vesić.
On je posebno istakao da su u poslednje vreme učestale krađe spomenika i da je potrebno da se sprovede jedna kulturna politika koja neće zavisiti od želje pojedinaca, već od nacionalne strategije koju mi trenutno nemamo.
– Verujem da ćemo na današnjem skupu dati neke smerenice za budući rad i uticati na svest o zaštiti naše kulturne baštine – kazao je Vesić.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Nela Mićović je naglasila da je ova konferencija prva u nizu koja se odnosi na očuvanje spomeničkog i kulturnog nasleđa sa liste UNESKO.
– Deo arheoloških lokaliteta sa teritorije grada Beograda već je stavljen na preliminarnu kulturnu listu UNESKO-a, što se prvi put dešava. Zahvaljujem Skupštini grada koja nas je podržala i koja će nastaviti da radi sa nama kako bi nam pomogli da u što kraćem periodu istražimo lokalitete duž Dunava, od Beogradske tvrđave ka Smedrevu – rekla je Mićović.
