U Beogradu, prestonici Srbije, u kojoj živi više od dva miliona ljudi, ne postoji nijedna fabrika za preradu otpadnih voda!To znači da se svake godine oko 120 miliona metara kubnih fekalija, ali i otrova iz industrijskih postrojenja, slije direktno u Savu i Dunav.- U Beogradu ima skoro 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. Od 120 miliona metara kubnih, koliko se slije u Savu i Dunav, oko 30 miliona je otpad iz industrijskih postrojenja, odnosno voda s hemikalijama, pesticidima i raznim drugim otrovima koji zagađuju životnu sredinu - kaže za Kurir Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije.On naglašava da je neverovatno da jedna metropola poput Beograda još nema rešeno pitanje prerade otpadnih voda, iako se o tome govori već decenijama:- Najbolje rešenje bi bilo da se grad zonira i da se izgradi više manjih postrojenja, koji bi, osim za prečišćavanje vode, služili i za obradu mulja i proizvodnju energije.On dodaje da su Dunav i Sava reke koje imaju moć samoprečišćavanja, ali da će, ukoliko se nešto ne uradi, posledice biti katastrofalne.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se rešenje za preradu otpadnih voda na teritoriji cele Srbiji očekuje tek 2041. godine:- Procenjena sredstva, neophodna za aproksimaciju u sektoru voda, iznose oko 5,6 milijardi evra .Iz Gradske uprave Beograda juče nismo dobili odgovore.R. K.
ČinjenicePROBLEM U BROJKAMA- 58 odsto stanovniœtva priključeno je na sistem javne kanalizacije- 23 od ukupno 149 opština i gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda- 18 opœtina i gradova trenutno vrši rekonstrukciju ili izgradnju postrojenja- 3,2 milijarde evra neophodno je samo za implementaciju Direktive o tretmanu komunalnih otpadnih voda- 30,11 odsto ukupne emisije azota je iz otpadnih voda
