Vesić je, obrazlažući predlog odluke o načinu izmirenja dugovanja o kojom danas odlučuje Skupština grada, rekao da Direkcija potražuje 35 milijardi dinara, od čega 17 milijardi od firmi u stečaju, 3,5 milijardi od presuđenih sporova koje teško da može da naplati i 14,5 milijardi od firmi protiv kojih se vodi spor. Do sada je, kako je objasnio, bio slučaj da onaj ko želi da gradi dođe u Direkciju, skopi ugovor i da 10 odsto od cene.
USVOJEN REBALANS BUDŽETA GRADA: Beograd u deficitu 5,5 milijardi dinara
"Onda izgradi objekat, dobije upotrebnu dozvolu, a da niko ne pita da li je platio građevinsko zemlijšte, i ostaje dužan direkciji. Tako je nastalo ovih 35 milijadri duga", rekao je Vesić.
Za taj novac, podvukao je, moglo je da se izgradi 150 vrtića, nabavi 1.500 autobusa ili isplati milion penzija.
"To je bila organizovana pljačka grada i kada se opozicija buni protiv rešenja statusa Direkcije, buni se da bi sakrila svoju pljačku", rekao je Vesić. Kako je rekao, aktuelna gradska vlast uvela je praksu da se prilikom sklapanja ugovora traži hipoteka, koju ranije niko nije tražio, iako je to bilo moguće.
Kurir TV: Mere za bolju naplatu prevoza
VESIĆ: Grad će pružati mogućnost reprograma dugova na račun uređenja građevinskog zemljišta
"Zato za 2,5 godine aktuelna gradska vlast nemam dinar duga. Dug o kom pričamo nastao je od 2004. do 2011. Nijedan dinar duga posle 2013 godine", rekao je Vesić. Da bi se takva situacija rešila, grad je, objasnio je Vesić, odlučio da ponudi neku vrstu reprograma, odnosno mogućnost dužnicima da, ako pristanu na preugovoranje sa gradom i daju sredstva obezbeđenja bankarske garancije ili hipoteku, budu oslobođeni plaćanja kamata.
Vesić je objasnio da bi dužnici mogli da izmire dug u 12 jedankih mesečnih rata, čime bi stekli pravo na otpis kamate uz obavezu da rednovno, u jednakim mesecnim ratama, izmiruju glavni dug. Postoji mogućnost i da dug izmire, u roku ne dužem od četiri meseca, jednokratnom uplatom u visini od 50 odsto od glavnog duga, čime stiču pravo na otpis kamate.
"To je naša poslednja ponuda, videćemo koliko će se investitora odazvati, ali ovo je pravi primer kako se odgovorno rešavaju problemi koje su nam drugi ostavili", rekao je Vesić.
Vesić je dodao da javnost treba da zna kakva je šteta bila naneta gradu u vreme prethodne vlasti."Oni su to nazivali pravnom državom, a to je bio javašluk", podvukao je Vesić.
Kada je reč o izmenama odluke o građevinskom zemljištu, njome je predviđeno da, nakon neuspele prodaje zemljišta po procenjenoj ceni, sledeća cena bude 80 odsto prvobitne, a u slučaju i drugog neuspeha, treća cena bi bila 60 odsto prvobitne. Vesić je objasnio da je donošenje te odluke usaglašavanje sa praksom na republičkom nivou gde se primenjuje princip da, kad se prodaje zemljište, u drugom krugu, cena bude a 20 odsto niža.Kako je rekao, dešavalo se u gradu da se niko ne javi na prvu licitaciju, ali ni na drugu, jer je cena bila ista.
"Grad u tom slučaju nije bio konkurentan, pa je odluka da se usaglase propisi", rekao je Vesić. On je dodao da u gradu ima skoro 500 aktivnih gradilišta, što je najvišse u novijoj istoriji, uz očekivanje da će do kraja ove godine planskim dokumentima biti pokriveno 80 odsto Beograda.
