icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(FOTO) STRUČNJACI PROTIV VUČIĆEVOG PROJEKTA: Pogledajte Bratislavu na vodi, Beograd može samo da plače!
Foto: Privatna Arhiva, Dado Đilas

STRUČNJACI REKLI SVOJE

(FOTO) STRUČNJACI PROTIV VUČIĆEVOG PROJEKTA: Pogledajte Bratislavu na vodi, Beograd može samo da plače!

Beograd

Gradnja je u toku, menja se izgled zgrada, a kiše su ukazale na nakupljanje vode u podrumima. Svega 500 kilometara uzvodno niče moderna Bratislava na Dunavu, precizno isplanirana, piše Newsweek.rs

 

Odluka da se krene u izgradnju projekta Beograd na vodi bez ozbiljne pripreme i konsultovanja sa stručnom javnošću već je dovela do prvih tehničkih problema, poput nakupljanja vode u podrumima i konstantnog menjanja izgleda zgrada - iako je njihova gradnja uveliko u toku.

foto: Privatna Arhiva

Zbog ambicioznih rokova i pritiska da se što pre otvori Sava promenada, kompletna procedura nije ispoštovana do kraja. Normalno bi bilo prvo očisti dno reke, obezbediti ga geotekstilom, potom napraviti najniži nivo obaloutvrde, i na kraju najviši. Tek zatim se bezbedno moglo početi s gradnjom i kopanjem temeljnih jama.

Reka Sava je u veoma dobroj vezi s podzemnim vodama ispod čitavog Savskog amfiteatra. Zato stručnjake uopšte nije iznenadilo kad je u podrumima objekata koji su već u izgradnji primećena voda nakon prvih većih kiša.

Od samog početka projekat Beograd na vodi suočen je s brojnim kritikama. Nema nijednog Beograđanina koji bi bio protiv toga da se taj deo grada kultiviše. Ali način na koji su vlasti odlučile da izgrade nove četvrti uz Savu izaziva nelagodu. Problem se, dakle, nalazi u načinu realizacije i proceduri. Na delu je sukob vlasti i struke i ne znamo ko će pobediti, a gubitnici će u svakom slučaju biti građani, jer nema srećnog grada bez čvrste sprege između politike, struke i građana.

foto: Privatna Arhiva

Prostor na kome se gradi Beograd na vodi dugo je bio deo reke i očigledno je da je tamo tlo veoma sitno, slabo vezano i pokretljivo. Struka je od početka upozoravala da se na takvom zemljištu ne bi trebalo graditi ništa više od nekoliko spratova.

Ko je imao priliku da prošeta Sava promenadom mogao je da se uveri da su ploče već počele da se razdvajaju. Izvođači radova su tvrdili da se ne radi o loše obavljenom poslu, već da je do pomeranja ploča došlo „zbog nestabilnog korita reke u tom pojasu“. Primetno je da radnici dodatno nasipaju obalu i obezbeđuju je geotekstilom, što bi trebalo da popravi situaciju u dužem periodu, ali eksperti upozoravaju da se geotekstil vremenom delimično zapuši sitnim česticama tla i sve manje ima ulogu kvalitetnog filtera.

Razlika pritisaka na dve njegove strane raste, pa voda pre ili kasnije pronađe sebi lakši put. Znači li to da će voda u podrumima zgrada biti stalno prisutna i da će pumpe morati da rade non-stop? Odgovor na ovo pitanje niko sa sigurnošću ne može da pruži. Jasno je da prvobitna drenaža nije uspela, ali nije nemoguće da će sanacija uspeti i da pumpe neće biti potrebne. Ostaje nam da čekamo.

Kad su naši preci krenuli da šire grad ka Vračaru i Voždovcu, a ne ka reci, znali su zašto to rade. Ovaj deo grada ne zove se uzalud Bara Venecija. Osim toga, ovo nije prvi Beograd na vodi. Pre nekoliko vekova, samo malo uzvodno kod kule Nebojše, postojao je grad, ali očigledno se suočavao sa istim problemima kao i savremeni graditelji.

Ono što dodatno buni javnost jeste činjenica da smo svedoci učestalih promena izgleda objekata - uključujući i objekte koji je u poodmakloj fazi izgradnje, poput Belgrade Waterfront Residence. Legitimno pitanje koje se postavlja je kako se onda uopšte neko usuđuje da kupi stan u istoimenom objektu kad je nepoznato kako će stanovi izgledati u finalnoj verziji?

foto: Privatna Arhiva

KAKO JE U EVROPI

Izgradnja modernih gradova na vodi nije nova i originalna ideja. Svega 500 kilometara uzvodno niče Bratislava na Dunavu. Slovaci su prvo očistili teren, isparcelisali, dali poznatom arhitektonskom studiju da uradi masterplan i otvorili opštu diskusiju o projektu - a zatim su potražili investitore.

Inicijativa za izlazak Bratislave na Dunav datira sa početka osamdesetih godina 20. veka. Tada su date prve skice novog priobalja koje Stari grad povezuje sa obalom. Poslednjih godina predviđeni prostor se popunjava, zgrada po zgrada, prema planu studija Ciaran Ferri Architects, koje je predvideo 210.000 kvadrata novog poslovnog, stambenog i kulturnog centra, nazvanog Eurovea.

Pored površnih sličnosti sa Beogradom na vodi, Bratislava na vodi je urbanistički neuporedivo elegantnije rešenje. U Bratislavi je prvi red zgrada do reke ograničen na osam spratova, a kule su uvučene oko 300 metara od Dunava.

Kod nas su visoke zgrade stavljene uz samu obalu, što će dovesti do promene mikroklime, o čemu se kod nas slabo priča. U Savskom amfiteatru je do sada postojala neka vrsta „otvora“ prema Savi koji je zajedno sa niskim zgradama u celom starom Beogradu i blagim uzvišenjima olakšavala neometano strujanje vazduha. Tu nije bilo ničega što bi predstavljalo prepreku izmeni zagađenog vazduha, ili sprečavalo širenje vlažnijeg i leti hladnijeg vazduha iznad reke. Uzevši u obzir broj stanovnika, zaposlenih i njihovih mušterija (ili makar broj garaža i parking mesta), razmere očekivanog saobraćaja po ovim ulicama biće ogromne. A time i zagađenje, jer je sve unaokolo zatvoreno, što predviđenim visokim zgradama, što uzvišenjima na sve tri preostale strane. Promena mikroklime u samom centru grada je neminovna.

U slovačkoj prestonici nova gradnja zauzima nepunih 800 metara obale Dunava, dakle duplo manje nego što Beograd na vodi zauzima na Savi. Sva područja koja su oslonjena na reku su javni prostori pored vode i centralni prostori javnog okupljanja. Kod nas Savska promenada jeste otvorena i slobodna za kretanje (zasad), ali pitanje je, kad se izgrade ostali objekti, šta će se desiti sa prostorom na otvorenom koji je projektom predviđen za obične građane koji nisu vlasnici nekretnina u okviru projekta.

Bratislava na vodi vrvi od kulturnog i rekreacijskog sadržaja, a u Beogradu na vodi se o rekreaciji govori veoma malo, a o kulturi nimalo.

foto: Privatna Arhiva

ZAKLANJAŠ MI POGLED

Sve predstavljene strukture u Bratislavi imaju ravnomernu spratnost i usaglašeni indeks i koeficijent izgrađenosti. Oblici i namene su uravnoteženi i nigde ne postoji azijski model gradnje oličen u liberalnom i neplanskom gomilanju kapaciteta, sa copy-paste objektima. U Bratislavi se ne grade zgrade koje ograđuju grad od reke, kao što je, nažalost, naš slučaj. Kod nas, prva dva solitera pored reke, koja su već uveliko u izgradnji, trebalo bi da idu 72 metra u visinu.

U Bratislavi su dve kule od 108 metara visine odmaknute od obale 300 metara i iza njih ostaje slobodno još 500 metara prostora za nove blokove. Dakle, Bratislava na vodi se pruža skoro kilometar u dubinu, iza obale Dunava. Nema ni govora o gušenju starog dela grada visokim soliterima i kulama kao u Beogradu. Sve je sjajno upakovano u prostoru i, što je najvažnije, nisu oštetili vizure grada.

foto: Privatna Arhiva

U Beogradu će nove zgrade zakloniti simbole grada, poput Hrama, Beograđanke, zgrade ministarstava, Terazijske terase, koja je u procesu rekonstrukcije i čiji je projekat sjajan. Čitav smisao Terazijske terase je pogled na reku. Generacije beogradskih urbanista, ali i beogradskih vlasti, gotovo 100 godina kao najveću gradsku dragocenost su čuvale pogled sa Terazijskog grebena na Savu i savsko priobalje, ostavljajući mogućnost da se jednom učini prodor i faktička veza između istorijskog i novog gradskog centra na obali reke. To se zove „spuštanje Beograda na reke“.

Kvalitetno uređenje Savskog amfiteatra poslednja je šansa da se Beograd urbanistički „resetuje“, da se tamo postave centralne funkcije grada i države. Sava je, izgleda, jedina reka na svetu koja ima samo jednu obalu. Beograd na vodi tretira samo desnu obalu reke, dok leva ostaje pusta, što je metodološki gledano potpuna nebuloza. Podsećam da je po projektu Srpske akademije nauka bilo predviđeno da se u tom delu grada izgradi nekoliko muzeja, zgrada beogradske opere i baleta, i dva trga, s leve i desne obale reke.

 

PIŠE: Ivan Kadić, mr ing. arh. sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Firenci

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI UŽIVO: Radikalizovan štrajk u Goši, blokirana Železnička stanica u Smederevskoj Palanci!

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.