Najnovije vesti

VREME OKUPACIJE: Evo kako su Nemci zamišljali Slaviju i šta ih je kod Beograđana izluđivalo
Foto: Dragan Kadić

PLAN REGULACIJE POTPISAO DRAGI JOVANOVIĆ

VREME OKUPACIJE: Evo kako su Nemci zamišljali Slaviju i šta ih je kod Beograđana izluđivalo

Beograd
13:50h

List "Novo vreme" koji je izlazio za vreme okupacije pisao je da je plan regulacije Slavije potpisao predsednik Gradske opštine Dragi Jovanović, kao i da se vodilo računa "da trg bude što mirniji, koliko je to moguće s obzirom na saobraćaj, a da saobraćaj bude uređen tako da se odvija uredno i bez zastoja"

Nemcima tokom rata nikako nisu bile jasne "nesvakidašnje navike" Beograđana, pa su imali muku da savladaju varoške komunalne probleme, ispričao je istoričar Rade Ristanović. On je takođe podsetio da su tokom rata Nemci osmislili Slaviju kao "trg širok i dugačak 115 metara, sa kružnom raskrsnicom i spomenikom u sredini".

"U martu 1942. godine štampa piše kako su stvoreni preduslovi za rekontrukciju najvažnijih gradskih saobraćajnica", rekao je istoričar Rade Ristanović. "Tada je opet aktuelizovano pitanje Trga Slavija koji 'ni za 20 godina nije dobio svoju regulaciju'."

List "Novo vreme" koji je izlazio za vreme okupacije pisao je da je plan potpisao predsednik Gradske opštine Dragi Jovanović, kao i da se vodilo računa "da trg bude što mirniji, koliko je to moguće s obzirom na saobraćaj, a da saobraćaj bude uređen tako da se odvija uredno i bez zastoja".

foto: Nebojša Mandić

"Sam trg trebalo je da bude dugačak i širok 115 metara, na sredini bi se nalazilo kružno ostrvo u čijem centru bi bio izgrađen spomenik - citira dalje Ristanović.

"'Novo vreme' od 31. marta piše da su vlasti naredile stanovnicima kuća koje su predviđene za rušenje da se isele do 10. aprila... Za one koji su ostajali bez svojih domova bilo je obećano obeštećenje".

Među velikim građevinskim radovima najavljivani su i melioracija i asanacija Topčiderske reke i Makiša, regulacija Terazija i uređenje Kalemegdana.

Ristanović je podsetio i na to da je posle šestoaprilskog bombardovanja 1941, grad gađan još 7, 8. i 12. aprila. Teško je oštećena tramvajska mreža, stradao je autobuski prevoz, uništen je skoro celokupan vozni park gradske uprave. Ulična kaldrma je bila značajno oštećena, zdanja pogođena u bombardovanju morala su da budu sanirana ili srušena...

"Začuđene nemačke vlasti"

Opštinske novine su prenosile negativne navike građana kojima su se 'čudile nemačke vlasti'. Osnovni problem bio je nepravilno prelaženje ulice što je primoralo Nemce da na raskrsnice postave saobraćajce koji su kažnjavali prekršioce.

Okupatori nisu mogli da se načude ni onim Beograđanima koji su koristili svoje automobile u privatne svrhe, iako im je to bilo strogo zabranjeno.

foto: Printscreen

Ristanović je skrenuo pažnju i na ponašanje u gradskom prevozu. Tadašnji novinari se čude zašto "mlađi sede, a stariji stoje!?"

"Trebalo bi uvesti pravilo da mlađi ustupaju mesto starijima, a da žene i deca imaju prvenstvo", piše u tekstu "Kako da se uredi beogradski gradski saobraćaj". "Prema neučtivim putnicima, pijancima, treba oštro postupati."

Nedisciplinu u saobraćaju Beograđani su ispoljavali i tokom 1942, kada je "osvajanje" slobodnog mesta u tramvaju bilo težak zadatak za svakog putnika. Kako bi svi imali jednake šanse da sednu propisano je da na početnim stanicama putnici "strpljivo zauzmu red i čekaju da uđu u tramvaj".

Ne bi li zaobišli ovo pravilo, pojedinci su ulazili na poslednjim stanicama i tako se vozili do početne odakle su sedeći nastavljali putovanje. Ovi ljudi "koji nisu navikli ni na kakav red" nisu dugo uživali u plodovima svoje dovitljivosti, jer su uskoro uvedeni "saobraćajci i kontrolori", koji su ih terali da na poslednjoj stanici izađu iz vozila.

Beograđani su i tokom 1943. bili nedisciplinovani u saobraćaju, a štampa je posebno skretala pažnju na slučaj Vasilije Milošević.

"Ova domaćica je krenula na pijacu, i da bi uštedela na vremenu, iskočila je iz kola u suprotnom pravcu kretanja tramvaja. Na nesreću pala je i zahvatili su je točkovi prikolice, odsekli su joj levu nogu ispod kolena i desno stopalo... Sumnja se da će ostati u životu."

Zabeležen je i primere kako je "prvi sneg iznenadio putare", a da je tramvajski saobraćaj prve ratne zime bio potpuno zaustavljen.

Novine ipak pišu kako "građani nisu ni pomislili da očiste i ostružu led" sa ulica.

Sneg je već u novembru onemogućio kretanje kako kolovozom tako i trotoarom. To je primoralo upravnika grada da uvede obavezni rad - kuluk.

Ristanović citira štampu koja piše kako se "mogu videti inženjeri, lekari, oblaski radnici, fotografi, zanatlije i ljudi drugih zanimanja kako obavljaju marljivo svoj posao iako su neki prvi put uzeli lopate u ruke".

foto: Dragan Kadić

Sa druge strane, neprilike su pravili i oni građani "koji su nesavesno čisteći led sa krovova prekidali električne kablove, što je prekidalo pravilno snabdevanje električnom energijom i dovodilo u opasnost prolaznike".

"Đubre treba spaljivati ili zakopavati u zemlju", pisale su novine.

Vozni park opštine grada Beograda bio je uništen u bombardovanju, pa je iznošenje smeća postalo problem. Ostao je mali broj kola, "uglavnom konjskih i volovskih".

Uklanjanje smeća u toplim, majskim danima bilo od suštinske važnosti.

(Kurir.rs/Nedeljnik/Novosti, Foto: Dragan Kadić, Nebojša Mandić, Printskrin)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Radnik tera građanina od fontane

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...