Projekat „Avala filmski park“, čiji je nosilac kompanija „Avala studios“, koji podrazumeva izgradnju najmodernijih filmskih studija, ali i gradnju stambeno-poslovnog kompleksa, koji bi se prostirao na nekoliko stotina hiljada kvadrata, o čemu je Kurir već pisao, podelio je i Beograđane koji žive u okolini Košutnjaka.
Dok jedni smatraju da ovaj deo prestonice čini „pluća Beograda“ i da je na ovom prostoru dodatna urbanizacija štetna, drugi misle da gradnja sama po sebi nije loša, ali da bi projekat trebalo da se uklapa u prirodni ambijent, uz očuvanje zelenila i šume.
Rušenje
Penzionerka Dušanka Lucić, koja, kako za Kurir kaže, u Žarkovu živi više od 40 godina, smatra da bi Beograd trebalo da se ponosi tim delom grada, jer predstavlja pravu oazu u prenaseljenoj prestonici.
- U stanove koji će se graditi doći će sa svih strana, a nas koji ovde živimo ceo život niko ništa ne pita. Priča se da će izgraditi na hiljade novih stanova. Gde će svi ti ljudi stati?! Kako će to postojeća saobraćajna infrastruktura izdržati?! Šta ćemo sve morati da srušimo da bi to bilo moguće izvesti? Da li će se praviti i novi putevi?! - pita se ova Žarkovčanka i dodaje da, bez obzira na to da li je seča šume planirana ili ne, masovna gradnja i dodatno naseljavanje ovog dela grada će se sigurno odraziti na kvalitet vazduha.
Nepoznanice
Lena Stojanović kaže da je još dosta nepoznanica u javnosti u vezi sa ovim projektom, ali je jedno sigurno - da moramo čuvati ono malo šuma i zelenih površina koje imamo u Beogradu.
- Ovo su pluća Beograda i urbanizacija će sigurno uticati na kvalitet vazduha. Osim toga nejasno je šta će biti privatizovano, a šta državno i šta će sve moći građani, koji dolaze i iz centra grada, da koriste. Ovde žive i životinje... A pitanje je i dokle će to da ide i šta će sprečiti neke druge da nastave da seku i naseljavaju Košutnjak - kaže ona.
Sa druge strane, Jasmina Vasiljević ne vidi ništa loše u tome da se sredi područje koje nije uređeno, ukoliko je tačno da se neće seći šuma:
- Ukoliko je tačno da su tu ruševine, onda to samo po sebi nije loše. Ruševine nikome ne koriste, prostor treba urediti da bude lep i da može da se koristi. Urbanizacija sama po sebi nije loša ako se radi po smislenom projektu i ako se ne seku šume.
Peter Dajko, direktor „Avala studiosa“, saopštio je juče da šuma koja je na prostoru koji oni koriste neće biti sečena i da će nakon izgradnje staza i klupa svi Beograđani moći da uživaju „u ovoj novoj oazi“. Ponovio je i da prostor na kojem je „Avala studios“ nije deo parka Košutnjak:
Bare i komarci
- Usled decenijskog nemara, ovaj prostor, koji se prostire od Ulice kneza Višeslava nizbrdo ka Ceraku i Žarkovu, u izuzetno je lošem stanju. Tu su već odavno izgrađeni objekti RTS, Kinoteke, Avala filma, vatrogasna stanica, čak i ilegalna betonska baza koja već dvadesetak godina zagađuje okolinu. Izgrađeni objekti su ili dotrajali, ili u lošem stanju, a većinu prostora pokrivaju šiblje i korov. Duže vreme je evidentirano postojanje dve ogromne bare, leglo komaraca i potencijalne zaraze, a većinom prostora kreću se jedino čopori pasa lutalica.
VELIKA BURA U JAVNOSTI
Investicija vredna 600 miliona evra
Zbog projekta „Avala filmski park“ više od 70.000 građana je potpisalo peticiju kojom su tražili da se spreči seča oko 30 ha šume u Košutnjaku, a uloženo je više od 7.000 primedbi na Elaborat za plan detaljne regulacije kompleksa „Avala filma“ u tom parku. „Avala studios“, planira izgradnju najmodernijih filmskih studija, ali i rezidencijalnog naselja, škole, vrtića i sportskih objekata za javnu upotrebu. U ovaj projekat investiraće, kako su saopštili, više od 600 miliona evra. „Avala studios“ raspolaže sa 40 ha, a plan detaljne regulacije obuhvata 86 ha, koje je odredio Gradski zavod za urbanizam.
Kurir.rs/ Ružica Kantar Foto: Zorana Jevtić
NE PROPUSTITE
