Iako su tokom pandemijske godine mnogi ponovo otkrili selo i život u skladu sa prirodom, bavljenje stočarstvom i dalje ne dostiže nekadašnju statistiku. Nenad Budimović, sekretar Udruženja PKS za stočarstvo za Kurir televiziju je rekao da je broj koza pedesetih godina prošlog veka u Srbiji iznosio 1,8 miliona komada, a da danas dostiže maksimum 200.000.
"Nisu samo podsticaju države bitni, poenta je da ljudi koji žele da se bave kozarstvom i proizvodnjom mleka i tovom jaradi, treba da imaju informacije o selekciji koza, izboru rase, reprodukciji, ishrani, smeštaju, proizvodnji i plasmanu proizvoda. Država je dala dobre podsticaje, sad pitanje koliko može da se iskoristi", objasnio je on i naglasio da se po umatačenom grlu dobija po 7.000, a po utovljenom jaretu 2.000 dinara.
Budimović dodaje da su u PKS preduzeli inicijativu da podsticaji za premiju za kozje mleko budu veći od onog za kravlje mleko. "Sad je to isto sedam dinara po litru, a znamo da je kozje mleko vrednija nemarnica, brže se vari u organizmu, hranljivije je, ima više minerala i vitamina", naglasio je Budimović.
Dušan Momčilović, jedan je od kozara i to beogradskih.
"Ja sam beogradski čobanin. U blizini Pupinovog mosta, na levoj obali Dunava sam već trideset godina kako držim koze. Od 1991. godine sam Imleku isporučivao mleko, od 2000. sam prestao zbog ekonomskih razloga. Počeo sam na Kalenić pijaci da prodajem sir, tad niko nije prodavao. Prvi dan nisam imao ni za prevoz da se vratim kući, a ljudi su u prolazu hvatali za nos, kao smrdi im kozji sir, a danas svi imaju kozji sir i ne mogu da se žalim, prodam sve što proizvedem", pohvalio se on i naglasio da treba zaokružiti priču, imati proizvodnju i prodaju.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
