U srcu Beograda na obali Dunava braća Mardašić uzgajaju oko 2.000.000 pčela.
Ljubav prema ovom poslu javila se još na fakultetu, obojica braće studirali su Poljoprivredni fakultet.
- To me je zanimalo jako, nisam hteo kancelarijske poslove, pa sam počeo pčelarstvom da se bavim.
Pčele na Dorćolu i dalje su mnogima nezamisliva pojava, međutim ova braća našla su način za svoje parče prirode u urbanoj sredini.
- Kada se umorimo od gužvi i grada odemo malo van da se povežemo sa prirodom - kaže David Mardešić.
Beg od gradske vreve pored mira, doneo je i poslovne ideje.
- Malo po malo, odlučili smo da sami nešto probamo i tako je sve počelo - kaže David.
Slatka priča Davida i Darija na početku i nije bila takva.
- Počeci su puni grešaka. Išli smo i na kurs urbanog pčelarstva, tako da smo uz znanje sa fakulteta bili pokriveni.
Iako je mnogima čudno da se usred jednog grada gaje pčele u svetu ovo nije neobična pojava.
- Urbano pčelarstvo zastupljeno je još od 18. veka, sve velike metropole imaju postavljene košnice po gradu, krovovima muzeja... Recimo samo Ljubljana ima preko 2.000 košnica u gradu.
Pored toga što donosi med, pčela je izuzetno bitna u ekosistemu. Bez nje ne bismo imali šta da jedemo, poljoprivreda bi propala.
- One su izuzetno važne za ekosistem, mi samo treba da im damo mogućnost da obavljaju svoj posao.
Davidu svesrdno pomaže brat Dario.
- Na dva tri dana morate da obilazite pčele. Mi njima praktično pravimo posao, da bi one nama davale med - kaže Dario.
Na Dorćolu imaju oko 2.000.000 pčela.
- Razumeju ljude samo po pokretima. Ako mi lagano radimo, one neće ni primetiti da smo tu, ali ako se ubrzamo, ono će to shvatiti ako pretnju - kaže Dario.
Ono što je mnogima interesantno, pčele su i izuzetno karakterne.
- Njihov karakter zavisi od vremenskog perioda. U proleće su ljute, jer izlaze i zime i imaju mnogo posla oko legla. Već tokom leta su mirne, ali onda dolazi i priprema za zimu kada postaju nervoznije.
Izuzetno su organizovane. Kako se pčeli razvijaju žlezde, ona tako dobija nove poslove.
Kada je u pitanju pčelarstvo, Srbi su svetski šampioni.
- U Srbiji je pčelarstvo izuzetno razvijeno, ali ono što se pokazalo prethodnih godina je da su pašnice sve slabije. Iako imamo dosta pčela, med je taj koji je sve slabiji.
Iako su pčele izauzetno važne za ekosistem, mi na njih malo mislimo.
- Klimatske promene su definitivno jedan od faktora. Pesticidi i otrovi koje koristimo u enormnim količinama.
David i Dario navode da dobijaju podršku sa svih strana kada je u pitanju ovaj posao.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
