U centru Beograda se dnevno prijavi dva do tri slučaja nestanka ličnih stvari, poput novčanika, telefona, pa i dokumenata, a policija gotovo svaki dan ponekog džeparoša uhvati na delu.
Reč je uglavnom o maloletnim licima koja su krivično delo krađe izvršila više puta i koja su već dugo poznata policiji, ali u većini slučajeva, nikada nisu osudivana.
Grupa turističkih vodiča putem medija uputila je apel nadležnima zbog, kako kažu, sve češćeg džeparenja inostranih turista. Prema njihovim rečima, neretko se dešava da putnici tokom šetnje Beogradom ostanu bez telefona, novčanika, a ponekad i dokumenata, a u poslednje vreme je to najčešće na Beogradskoj tvrdavi.
Pored stresa koji svaki čovek doživi kada se ispostavi da mu je neko ukrao lične predmete i finansijskog gu- bitka, kod situacija u kojima su oštećeni stranci, stvara se loša slika o čitavoj destinacij i narodu. Upravo je to on čega se turistički vodiči plaše pogotovo sada kada posle više od godinu dana, napokor imaju koga da ugoste.
Prijave
Prema rečima, Aleksandara Mitrovića, načelnika odeljenja za suzbijanje džepnih krađa u policiji nije zabeležen povećan broj krivičnih dela krade, dodajući da se na opštini Stari grad pijavi oko dve do tri krade dnevno. On dodaje i da je moguće i da se ne prijavi svako delo, jer najčešće žrtva krađe to i ne primeti, već ostaje pitanje da li je došlo do građe ili gubitka.
- Sve što nije prijavljeno policiji, mi ne možemo znati. Svaka prijava nama znači da bismo imali uvid gde se šta dešava, u koje doba dana, pa onda naše aktivnosti usmeravamo na ta mesta - objasnio je Mitrović.
Kako objašnjava načelnik odeljenja za suzbijanje džepnih krađa, tu vrstu dela najčešće vrše maloletnici, stranci, lica iz nehigijenskih i naselja. On je objasnio da se rad tog odeljenja zasniva na dodajući da se na opštini Stari grad pijavi oko dve do tri krađe dnevno.
On dodaje i da je moguće i da se ne prijavi svako delo, jer najčešće žrtva krađe to i ne primeti, već ostaje pitanje da li je došlo do građe ili gubitka. Sve što nije prijavljeno policiji, mi ne možemo znati. Svaka prijava nama znači da bismo imali uvid gde se šta dešava, u koje doba dana, pa onda naše aktivnosti usmeravamo na ta mesta - objasnio je Mitrović. Kako objašnjava načelnik odeljenja za suzbijanje džepnih krađa, tu vrstu dela najčešće vrše maloletnici, stranci, lica iz nehigijenskih naselja. On je objasnio da se rad tog odeljenja zasniva na tome da se osumnjičeno lice uhvati na delu, jer je kako kaže, to neophodno kako bi se krađa dokazala.
- Mi opserviramo mesta gde se takva dela najviše dešavaju, uočavamo neka lica i onda ih gledam dok ne urade krivično delo. kad urade krivično delo, mi ih hapsimo sa predmetom krivičnog dela - objasnio je Mitrović način hvatanja džeparoša.
Koje su kritične lokacije?
Ista lica vrše džepne krađe nad stranim i domaćim državljanima, na atraktivnim lokacijama za turiste i javnom prevozu. Sremska, Vasina, Knez Mihailova ulica i Beograd ska tvrđava su lokacije gde tokom leta kada ima najviše turista i gde policija patrolira, tvrdi Mitrović i pojašnja va na kojim mestima se najviše događaju krađe.
- Oko hrama Svetog Save, tu su autobuska stajališta, Kli nički centar, mnogo ljudi dolaze na onkologiju... Tu gde je najveća gužva, oni traže priliku - objašnjava Mitrović.
Kao jednu od lokacija gde su najmasovnije džepne krađe, Mitrović navodi autobusko stajalište kod restorana "Franš", odnosno stepenica koje vode do auto-puta. Kako kaže, oni koji tu rade su uglavnom maloletnici, bračni parovi, čak i trudnice. Kritični su svi prometni podzemni prolazi i pešački prelazi. Knez Mihailova, Trg republike, kod Londona, u Kolarčevoj ulici, svi sema- fori koji dugo drže pešake su lokacije na kojima ima džeparoša, kao i kod TC Ušće iu podzemnom prolazu kod Zelenog venca. On napominje i da je Beogradska tvrđava poznata lokacija po tome da se tu dogadaju džeparenja.
Kazne
Mitrović među linijama javnog gradskog prevoza izdvaja 50 koja je, kako kaže, uvek bila problematična. Osim toga, česta su džeparenja na samim autobuskim stajalištima.
- Najveći broj dela vrši se u centru grada, odnosno na opštini Stari grad. Jesu češće stranci na meti, jer su opušteniji i uglavnom nose više novca sa sobom - dodao je Mitrović i dodaje da je zabluda da je visina ukradenog novca utiče na to da li se krađa registruje kao krivično delo.
- Nažalost, retko se za džepnu krađu dobije najviša kazna, a ona iznosi tri godine zatvora ili novčanu kaznu. Dešava se i da postupak traje pet godina, a za to vreme ista lica počine isto krivično delo još bezbroj puta - zaključio je Mitrović.
On dodaje i da su kradljivci veoma spretni.
- Vi, ja, bilo ko... Ne možemo to izvesti, da neprimetno izvršimo džepnu krađu. To su veštine! Neophodna je spretnost, to se uči. Zato stariji i iskusniji "rade" sami, dok maloletnici rade u grupama - objasnio je Mitrović.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
