Nekoliko desetina beogradskih splavova, među kojima su i legendarni "Lukas", kao i brod-restoran "Leonardo", već mesecima su oglašeni na prodaju, ali iako se neki od njih nude po bagatelnim cenama, od čak 250 evra po kvadratu, zainteresovanih za kupovinu - nema!
Razlog za to - pored pandemije koronavirusa, koja je uticala na cene ugostiteljskih objekata - jeste, kako tvrde upućeni, i odluka Grada da konačno reguliše rad splavova koji su decenijama, bez ikakvog reda, nicali na obalama Save i Dunava, ne poštujući nikakve arhitektonske, bezbednosne i ekološke standarde.
- U prilici smo da vam ekskluzivno ponudimo na prodaju jedan od simbola Beograda iz devedesetih godina - kultni splav-restoran "Lukas". Na jednom od najlepših beogradskih šetališta na Ušću, sa otvorenim pogledom na Kalemegdan i lokale u Beton hali. U potpalublju splava se nalazi stan, površine 229 m2, koji ima saunu, kupatilo, dnevni boravak, spavaće sobe i idealan je za izdavanje stan na dan. U prizemlju je noćni klub, površine 309 m2, kompletno sređen, s prelepom terasom koja gleda na Kalemegdan. Iznad je galerija na dva nivoa (576 m2), kompletno opremljena za razne proslave, svadbe, kapaciteta oko 250 osoba, koja takođe ima prelepu, veliku terasu - stoji u oglasu jedne od agencija za nekretnine.
Iako ovaj legendarni splav ima ukupno 1.142 kvadrata i košta 660.000 evra, to jest prodaje se po ceni manjoj od 600 evra po kvadratu, na oglasnoj tabli agencije je još od juna ove godine.
Na prodaju je i brod-restoran "Leonardo", koji se nalazi na Ušću, i to po još nižoj ceni - oko 250 evra po kvadratu. Zainteresovani kupac bi za 700 kvadrata ovog kompletno opremljenog broda, sa razrađenim poslom, trenutno trebalo da izdvoji 175.000 evra.
- Ti splavovi se prodaju već duže vreme i to jako teško ide. Nema apsolutno nikakvog interesovanja. Cene su dosta pale, a i dalje nema zainteresovanih. Početna cena je bila oko 300.000 evra, ali je padala. Prošlog vikenda je smanjena za dodatnih 15.000 evra - kaže za Kurir Slađana Atanacković, agent u agenciji za nekretnine "Kvadrat", koja i oglašava ovaj splav.
Plaćaće i takse
Splav ne sme biti viši od sedam metara
Marko Stojčić, glavni urbanista, kaže za Kurir i da je u prestonici previše splavova, a da vlasnici, pre svega komercijalnih objekata, moraju da shvate da više nije moguće da bez naknade drže te objekte. Kolike će takse biti, kako kaže, zavisiće od vrste i površine plutajućeg objekta.
- Ima i nekoliko lokacija na kojima se objekti neće moći nalaziti - po 50 metara uzvodno i nizvodno od mostovskih konstrukcija, uz reni bunare, na području Kalemegdana, kao i u delu Ušća, u zoni Ratne mornarice. Splavovi u centralnoj gradskoj zoni ne bi trebalo da, zbog vizure, imaju visinu veću od šest i po do sedam metara, što je najčešće dva nivoa, dok će o izgledu splavova i arhitektonskom oblikovanju plutajućih objekata odlučivati komisija za planove - navodi Stojčić i dodaje da će se vlasnicima dati rok od najverovatnije dve godine da svoje objekte prilagode u tehničkom, bezbednosnom i u arhitektonskom smislu.
Splavovi se masovno prodaju i, kako tvrde poznavaoci prilika, nakon što su odbornici Skupštine Beograda u junu usvojili Odluku o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada i Plan mesta za njihovo postavljanje.
Mnogi splavovi do sada nisu poštovali propise o bezbednosti, protivpožarnoj zaštiti, fekalije i otpad su bacali u reku, neki od njih krali su i struju, a uvođenjem novih propisa ovo više neće biti moguće.
Marko Stojčić, glavni urbanista Beograda, kaže za Kurir da se moglo očekivati da će jedan deo vlasnika odustati od objekata, jer novi propisi podrazumevaju da se u splavove ulaže kako bi se ispunili neophodni kriterijumi.
- U fokusu nam je bilo da odredimo lokacije gde je moguće, gde je uslovno moguće, a gde je potpuno nemoguće da se nalaze plutajući objekti. Takođe, definisali smo dodatne obaveze koje podrazumevaju arhitektonski izgled svakog pojedinačnog splava, kao i pitanje visine splava. Novina je i to što smo opredelili kategorije lokacija, odnosno gde je moguće da budu komercijalni objekti kao što su hosteli i poslovni objekti, a gde noćni klubovi, jer se prethodnih decenija sve pomešalo, zbog čega je veliki broj građana i bio nezadovoljan zbog buke - navodi Stojčić i dodaje da je ovo samo jedan u nizu dokumenata koji će baviti obalom Beograda, a da bi se primenjivao, neophodno je da se završi procedura izmene i dopune Zakona o vodama.
Dejan Zagorac, Eko-centar
Bolje da odustanu oni koji ne žele da poštuju propise
Dejan Zagorac, predsednik organizacije Eko-centar, kaže za Kurir da je problem sa splavovima u Beogradu to što najčešće nemaju rešeno pitanje odlaganje otpada, pa sav otpad ide direktno u reku, a mnogi, kako navodi, nemaju ni adekvatno rešeno pitanje bezbednosti i protivpožarne zaštite. Ova oblast, ističe, mora podrobnije da se reguliše i zbog opasnosti od poplava:
- Oni koji ne žele da poštuju pravila i propise mogu slobodno da odustanu, jer je ionako zbog prevelikog broja splavova zakrčen pristup rekama. Rad restorana i noćnih klubova mora da se uskladi s propisima i pravilima života u velikom gradu, a ako odustanu oni koji to ne žele, to onda nije šteta, već dobit za sve nas.
ČINJENICE / Šta ugostiteljski objekti na reci moraju da imaju
- dokaz da je podnosilac zahteva vlasnik plutajućeg objekta, odnosno korisnik po osnovu ugovora o zakupu ili drugog ugovora
- dokaz da je registrovan za obavljanje odgovarajuće delatnosti
- plutajuću dozvolu
- tehničku dokumentaciju za plutajući objekat, koju je overila Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu
- svedočanstvo o gradnji plutajućeg objekata za privredne svrhe Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu
- arhitektonsko-tehničko rešenje, koje sadrži tehnički opis, materijalizaciju, osnove, preseke i izglede, potrebno je bude verifikovano od strane Komisije za planove Skupštine Grada Beograda
- vodnu saglasnost uz prethodno pribavljene vodne uslove
- uslove za priključenje na elektrodistributivnu mrežu
- uslove nadležnog komunalnog preduzeća koje obavlja delatnost prečišćavanja i distribucije vode
- dokaz da mu u roku od dve godine pre podnošenja zahteva nije izrečena pravosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti
- dokaz da je izmirio dospele obaveze prema Gradu Beogradu po osnovu izvornih javnih prihoda
ČINJENICE / Šta je zabranjeno
- vršiti zagađivanje voda i vodnog zemljišta sa i oko plutajućeg objekta (odlaganje opasnog i neopasnog otpada, kao i drugih štetnih materija na način koji može dovesti do akcidentnih situacija kojima se može ugroziti vodni režim)
- vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoa vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog objekta
- ugrožavati bezbednost plovidbe, sužavanje plovnog puta i ometanje plovidbe
- da na plutajućem objektu boravi veći broj lica nego što je to određeno plutajućom dozvolom
- vršiti radnje koje su u suprotnosti sa uslovima imalaca javnih ovlašćenja
BROJKE
150.000 dinara je kazna za one koji splav postave bez odobrenja ili ne uklone splav u propisanom roku i za njim očiste deo vodnog zemljišta 100.000 dinara je kazna za one koji splav ne održavaju redovno i ne uklanjaju otpatke i nanos oko splava, kao i za one koji ne postave tablu sa oznakom zone 319 plutajućih objekata, prema procenama, ima na Savi i Dunavu
Kurir.rs/Ružica Kantar
NE PROPUSTITE
