Poznato je da drveće prečišćava vazduh i čuva zemljište od erozije. Međutim, manje je poznato da drveće pomaže ljudima u gradovima da smanje troškove energije koju koriste za zagrevanje ili rashlađivanje, jednostavnim stvaranjem senke ili blokiranjem jakih vetrova oko zgrada.
Grupa USDA Forest Service je objavila u “Urban Forestry and Urban Greening” istraživanja koja pokazuju da gradsko drveće u Sjedinjenim Državama godišnje štedi energiju u iznosu od oko 7.8 milijardi dolara. i to tako što smanjuje upotrebu električne energije (procenjeno je na 38.9 miliona MWh godišnje), kao i troškove zagrevanja. Pored toga smanjuje se zagađenje od izduvnih gasova.
Veštački materijali višestruko štetni
Marko Kazimirović, asistent na Šumarskom fakultetu na predmetu Rast i proizvodnost šuma, kaže da drveće štedi na mnogo načina, pre svega sa aspekta činjenice što je prirodni materijal.
Ono nema gotovo nijednu negativnu konsekvencu po životnu sredinu. Dakle, kada koristimo drvo, mi ne štetimo životnoj sredini. Danas imamo bezbroj veštačkih materijala, koje je stvorila industrija i sve veće životne potrebe čoveka. Međutim, suština je da je postupak nastajanja tih materijala veoma štetan za životnu sredinu, prevashodno za atmosferu, što kasnije u decenijama ispred nas ulazi u tokove materije u prirodi i tako ozbiljno preti da ugrozi šume i šumske ekosisteme. Prvo, jer ti novi materijali izlučuju polutante u vazduh koji predstavljaju novi ugljen-dioksid u atmosferi, a s druge strane, samo drvo se sve više zanemaruje - navodi Kazimirović.
Dugoročno ulaganje
Kazimirović takođe ističe da se “svaki dinar uložen u sadnju i negu šuma višestruko vraća i vredi”.
Problem sa šumom i šumskim ekosistemom je što mora dugo da se čeka. Nešto što uložimo sada, pogotovu u prirodnim ekosistemima, vraća se za nekih od 50 do 180 godina! Dakle, reč je o jako dugorčnom ulaganju koje se vraća na velikim površinama. U Srbiji na svake 3, 4 sekunde naraste jedan kubni metar drveta. Ukoliko vidimo samo kolika je tržišna vrednost ogrevnog drveta, kao najjeftinijeg proizvoda iz šume, vidimo da je to veliki iznos na dnevnom nivou koji šuma stvara. Sve što se uloži, višestruko se vrati, samo je pitanje mogunosti da se čeka toliko duga otplata - navodi on.
Razlika između gradskog i seoskog stabla
Stablima u urbanim sredinama treba intenzivna nega
Zanimalo nas je ima li razlike između drveta koje raste u gradu, u nekom drvoredu, na primer, i onog u šumi. Naš sagovornik potvrđuje da ima.
- Pre svega, tu je razlika u stablima koja su rasla na osami i onih koja rastu u zajednici koju mi zovemo šuma ili stručnije, sastojna. Tokovi rasta su različiti. Kada stabla rastu na osami, oni uživaju svu svetlost oko sebe i mogu da dostignu prečnik rasta. Staba u radu mnogo su više izložena zagađivačima različitog porekla – od mehaničkih oštećenja do čestičnih koja mogu ozbiljno da oštete stabla i zato im je potrebna intenzivna nega. Ona bi, jednom do dvaput godišnje, trebalo da se orezuju i štite na neki način. To što su u gradskim sredinama zagađenja veća, ne znači da su ta stable jača ili bolja od onih u ruralnim sredinama. Jednostavno su se našla u toj trci za preživljavanjem i daju svoj maksimum da i u tim uslovima opstanu – kaže Marko Kazimirović.
Grad Beograd, Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Tekst je objavljen u sklopu Projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Eko anketa
